„Arktik je klimatski veoma složen region sa puno izazova i barijera u smislu primenljivih tehnologija, pa je potrebno razviti tehnologije, što bi se reklo, od nule. Tehnologije su još u fazi razvoja, u fazi testiranja, kaže za Sputnjik Ramzi Rezk, generalni direktor kompanije „Egydrill“ i ekspert za naftu i gas.
Sve kompanije koje trenutno rade na Arktiku uglavnom pokušavaju da obave istraživačke radove kako bi sagledali potencijal i rezerve ugljovodonika u ovom regionu.
Zasad na dubokom grebenu nema takve proizvodnje tj. postoje određena priobalna područja gde se radi, kao na primer, Jamal“, navodi Rezk.
On podseća i na nalazište Prirazlomnoje, u Barencevom moru na 60 kilometara od obale, što je trenutno jedini projekat u Rusiji za proizvodnju ugljovodonika u ledenom moru.
Ovo nalazište je otkriveno 1989. godine i procenjuje se da ima više od 79 miliona tona obnovljivih rezervi nafte.Prošle godine ovde je proizvedeno 3,27 miliona tona nafte, a ukupno je tokom industrijske eksploatacije nalazišta više od 15 miliona tona isporučeno potrošačima.
Specijalno za razvoj ovog naftnog polja stvorena je stacionarna platforma otporna na led „Prirazlomnaja“, koju su još nazvali „arktička Venecija“. Ovo ostrvo od metala i betona obezbeđuje izvođenje svih tehnoloških operacija: bušenje, proizvodnju, skladištenje nafte, pripremu i otpravku gotovih proizvoda. Platforma je napravljena za rad u ekstremnim prirodnim i klimatskim uslovima, ispunjava najstrože bezbednosne zahteve i može da izdrži maksimalna opterećenja ledom. Sadrži čak 23 objekta, čija se dužina povećava sa razvojem polja i uključivanjem u razvoj područja koja su sve udaljenija od proizvodne platforme, a do kraja ove godine planirana je izgradnja još jedne bušotine, što će omogućiti povećanje stopa proizvodnje.
„’Prirazlomnaja’ se nalazi na platformi otpornoj na led, ali možemo reći da tamo dubina vode nije velika. Naravno, bilo je dosta izazova sa tim projektima, ali oni su ih rešili. Ipak, sa tehnološke tačke gledišta, nova faza u razvoju Arktika, koja je u toku poslednjih nekoliko godina, podrazumeva odlazak na nove, većine dubine vode, što komplikuje, otežava rad, a samim tim zahteva i potpuno nova rešenja i tehnologije“, ocenio je Rezk.
Rezk navodi da je i do sada stvoreno mnogo tehnologija, ali napominje da su potrebne i nove tehnologije za bušenje u arktičkim uslovima, kao i za maksimalno proširivanje „prozora“ bušotina, a takođe i za podvodne komplekse koji će proizvedenu naftu i gas dopremati na obalu.
„Naravno, potrebna je i infrastruktura na kopnu koja to mora primiti, obraditi i dalje transportovati za eksploataciju. Sve su to, naravno, veliki izazovi, a čitava infrastruktura još nije spremna“, smatra Rezk.
Rezk je naznačio „Gaspromnjeft“ i „Rosnjeft“ kao glavne igrače na Arktiku i gigante koji su poodmakli u tom pravcu.
„’Gazpromnjeft’ već radi na nalazištu Prirazlomnaja, ali će nastaviti razvoj u zavisnosti od dostupnosti infrastrukture, onoga što se sada stvara u nekim regionima, poput Murmanska i drugih, kao i sa jačanjem ledolomačke flote. Odnosno, ima još mnogo pitanja koja treba rešiti kako bi se otvorila i u potpunosti uspostavila ova proizvodnja“, ocenio je Rezk.
Rezk je napomenuo da je arktički greben na udaru američkih sankcija, ali da za izvoznike energenata nema barijera.Rezk je učesnik Međunarodne konferencije o razvoju ruskog Arktika, koja se ove nedelje održava u Sankt Peterburgu, a kao ekspert nastupio je i na okruglom stolu na temu: „Međunarodna saradnja i problemi razvoja arktičkog i dalekoistočnog grebena: unapređenje regulatornog i pravnog okvira“.
U okviru foruma održavaju se okrugli stolovi, diskusije i konsultacije uz učešće ruskih i stranih eksperata iz oblasti energetike, a takođe i predstavnici ruskih vlasti i kompanija. Pored toga, održava se i izložba na kojoj su predstavljeni projekti razvoja naftnih i gasnih nalazišta na ruskom Arktiku, kao i oprema i tehnologije.
Centralno mesto na izložbi zauzima zajednički štand peterburških preduzeća.
