Dejtonski mirovni sporazum bio je početak prakse da se potpisani sporazumi zanemaruju, a dokumenti koji su rezultat mukotrpnih pregovora koriste tek kao paravan za sprovođenje političkih interesa, izjavio je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.
On je naveo da odnos Zapada prema Dejtonskom, Minskom i Briselskom sporazumu pokazuje isti obrazac ponašanja – da se pravila tumače i primjenjuju u skladu sa njihovim interesima.
– Kada im odgovara pozivaju se na međunarodno pravo, u suprotnom prilagođavaju ga sopstvenim političkim ciljevima. Još nisu izvučene pouke iz loše implementacije Dejtona – rekao je Bocan-Harčenko.
Ukazao je na to da samoproglašeni visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit i pojedini međunarodni akteri koji ga podržavaju otvoreno zastupaju samo jednu stranu i time narušavaju ravnotežu uspostavljenu Dejtonskim sporazumom, čime se BiH faktički pretvara u zapadni protektorat.
– Osnovni cilj takvog djelovanja je da zemlja ostane u stanju stalne političke krize kako bi spoljni faktori zadržali kontrolu nad njenim unutrašnjim procesima – ocijenio je Bocan-Harčenko.
Poručio je da Rusija, kao i ostale zemlje garanti Dejtonskog mirovnog sporazuma, ima obavezu da podržava i čuva njegov izvorni oblik.
Naveo je da je Ruska Federacija trenutno obustavila učešće u radu Upravnog odbora Savjeta za sprovođenje mira u BiH koji danas, nažalost, više nije uravnotežen.
– Visoki predstavnik nema legitimitet, a jedina institucija koja može da utiče na sprovođenje Dejtona jeste Savjet bezbjednosti UN – rekao je Bocan- Harčenko za “Politiku”.
On je naglasio da Rusija dosljedno podržava cjelovitost BiH, ali u skladu sa njenim ustavnim poretkom, uz očuvanje prava tri konstitutivna naroda i dva entiteta, kao i nadležnosti koje im pripadaju po Dejtonu.
– To je jedini okvir u kojem BiH može stabilno da funkcioniše – istakao je Bocan-Harčenko.
Na pitanje da li se podrška Srbima u BiH može posmatrati i kao odbrana osnovnih načela međunarodnog prava i mirovne dilomatije, ruski ambasador je rekao da nema smisla uskraćivati srpskom narodu pravo na prirodne i istorijske veze.
– Srbija i Republika Srpska imaju pravo na specijalne paralelne odnose, što je i Dejtonskim sporazumom predviđeno. Za nas je ta veza između Beograda i Banjaluke bila i ostala izuzetno važna. To je nešto što se ne može osporiti, ni oduzeti. Zbog težnji Zapada da se ta veza oslabi ili ograniči, bilo je posebno važno da ona bude zaštićena međunarodnim ugovorom – naglasio je Bocan-Harčenko.
Prema njegovim riječima, upravo zato Rusija i danas ostaje dosljedna u stavu da je poštovanje Dejtona i principa međunarodnog prava ključ očuvanja mira i ravnoteže u BiH.
Govoreći o perspektivi Dejtonskog mirovnog sporazuma, on je izrazio nadu da neće doći do opasnih zaoštravanja i destabilizacije.
– Dejton ostaje okvir mira, ali bez spremnosti svih strana na dijalog teško je očekivati njegovo puno ostvarenje – zaključio je Bocan-Harčenko.
