Evropska komisija saopštila je danas da je stavila na raspolaganje 49 miliona evra Albaniji, 44,2 miliona evra Crnoj Gori i 65,7 miliona evra Sjevernoj Makedoniji u okviru Instrumenta za reforme i rast.
Kako se navodi, isplata slijedi nakon trećeg zahtjeva za isplatu i pozitivne ocjene EK o reformskim koracima sprovedenim u oblastima poslovne konkurentnosti i inovacija u Albaniji i Crnoj Gori, kao i obrazovanja i digitalizacije u Sjevernoj Makedoniji.
Ukupan iznos isplaćen u okviru Instrumenta, u skladu sa njihovim odgovarajućim paketima, dostiže 212,8 miliona evra za Albaniju, 89,3 miliona evra za Crnu Goru i 142,1 milion evra za Sjevernu Makedoniju.
U Albaniji, reforme koje je Komisija procijenila uključuju mjere za poboljšanje poslovnog okruženja, olakšavanje investicija i inovacija, proširenje pristupa finansiranju, uključujući i za startupove i kompanije aktivne u zelenom i digitalnom sektoru. Od isplaćenih 49 miliona evura, 22,8 miliona evra biće prebačeno u državni budžet, dok će preostala sredstva biti dostupna za investicijske projekte putem Investicijskog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).
Za Crnu Goru navodi se da je EK procijenila reforme u oblasti istraživanja i inovacija, uključujući podršku naučnicima, preduzećima i istraživačkim institucijama, kao i dalje jačanje nacionalnog inovacijskog ekosistema i za tu zemlju će od isplaćenih 44,2 miliona evra, 20,6 miliona evra biti prebačeno u državni budžet, dok su preostala sredstva dostupna za investicione projekte putem WBIF-a.
U Sjevernoj Makedoniji procjenjene reforme uključuju mjere za poboljšanje finansiranja osnovnog i srednjeg obrazovanja i mjere za proširenje pristupa digitalnoj infrastrukturi i IT opremi u školama i od isplaćenih 65,7 miliona evra, 30,6 miliona evra biće prebačeno u državni budžet, dok su preostala sredstva dostupna za investicione projekte putem WBIF-a.
Sredstva namenjena za WBIF, nakon što ih odobri upravni odbor WBIF-a, podržaće infrastrukturne projekte u održivom transportu, čistoj energiji, digitalnom i razvoju ljudskog kapitala, a projekti će se sprovoditi u bliskoj saradnji sa partnerima sa Zapadnog Balkana i međunarodnim finansijskim institucijama.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocijenila je da Plan rasta pravi stvarnu razliku u svakodnevnom životu ljudi širom Zapadnog Balkana.
– U Albaniji je sve lakše pokrenuti i razviti posao. U Crnoj Gori, naučnici dobijaju veću podršku da inovativne ideje pretvore u konkretne proizvode. U Sjevernoj Makedoniji, studenti će imati bolji pristup modernoj IT opremi u učionicama. Ovo pokazuje kako se reforme prevode u vidljive koristi za građane – ocijenila je ona.
Plan rasta za Zapadni Balkan, usvojen 2023. godine, ima za cilj da partnerskim zemljama iz regiona pruži koristi od članstva pre njihovog pristupanja EU, kao i da integriše zemlje u jedinstveno tržište EU, unapredi regionalnu ekonomsku saradnju, produbi reforme vezane za EU i poveća pretpristupno finansiranje, a to sve ubrzava proces proširenja i rast ekonomija partnera.
