Poput ljubavnog romana sa neverovatnim zapletom; tako zvuči ova neverovatna priča o pesmi ”Čekaj me i ja ću sigurno doći”.
“Čekaj me, i ja ću sigurno doći” je po mišljenju mnogih, jedna od najlepših ikad napisanih ljubavnih pesama.
Napisao ju je Konstantin Simonov, a zbog uslova u kojim je nastala ušla je u antologiju.
Simonov bio je veliki ruski pisac, pesnik i patriota kog je sudbina često odvodila na ratne frontove.
Beznadežno je bio zaljubljen u Valentinu Serovu, tada najlepšu i najpopularniju glumicu. Ona je, međutim, bila udata.
Pošto je suprug general, koga je jako volela, preminuo, Valentina je dugo patila.
Potom se upuštala u mnogobrojne ljubavne afere, ali nikog nije uspela da zavoli kao svog pokojnog supruga.
Pesma nastala po istinitom događaju
A onda, ratne 1940. godine upoznala je Simonova, koji je godinama maštao o njoj.
Ušli su u vezu koja je bila sve ono o čemu je pisac maštao, ali, nevolje tek dolaze.
Simonov je otišao na ratište i u jeku najvećih borbi shvatio je da se neće vratiti kući živ.
Jedino što ga je održavalo bila je fotografija i misao na svoju prelepu Valentinu koja je željno iščekivala da joj se vrati.
Tada je odlučio da joj napiše pesmu koja će joj govoriti koliko je on voli, čak i kada ga ne bude više.
Pesmu, koja je trebala da stigne Valentini posle njegove pogibije je stavio u džep, mirno iščekujući svoj sudnji dan.
Međutim, desilo se čudo – jedinica u kojoj se Simonov nalazila nekako je izbegla finalni udar neprijatelja, i pisac se, živ i zdrav, vratio kući svojoj dragoj, sa pesmom u džepu.
Venčali su se 1943, a pesma o ljubavi koja nađačava smrt u kombinaciji sa “hepiendom” obišla je ceo svet, i prevedena na čak 35 jezika!
No, par narednih godina nije imao sreće. S obzirom da su bili jako popularni, plasirane su glasine da je Valentina varala Simonova dok je bio na ratištu i pisao joj “najlepšu pesmu na svetu“.
Iako se dokazalo da to nije istina – general Rokosovski, sa kim su joj pripisivali aferu, je već bio u srećnoj i dugoj vezi, a glumicu je sreo na kratko tek nekoliko puta, brak glumice i pisca je bio uzdrman.
Njena karijera kreće silaznom putanjom, Simonov je napušta 1957, ona se odaje alkoholizmu i umire sama 1975. u Moskvi.
Pesma je, međutim, postala besmrtna, sinonim za ljubav koja prevazilazi sve prepreke i vreme.
Mnogi umetnici širom sveta su je interpretirali kroz muziku ili recital, a kod nas Rade Šerbedžija i Toma Zdravković.
Neki izvori navode da je Zdravković odlučio da izvede ovu pesmu nakon što je saznao da je bolestan.
Muziku, prepev i modifikaciju teksta uradio je Milutin Popović Zahar.
