Predsjednik Republike Srpske Siniša Karan izjavio je da odluka Ustavnog suda BiH kojom se osporava finansiranje lobističkih aktivnosti Republike Srpske nije „pobjeda vladavine prava“, već nastavak, kako je ocijenio, prakse mijenjanja ustavnog poretka BiH mimo Dejtonskog sporazuma.
Reagujući na odluku Ustavnog suda BiH, koji je ocijenio da ugovor o konsultantskim uslugama sa kompanijom „Dikens end Medison Kanada“, kao i budžetsko finansiranje lobističkih aktivnosti u ime i za račun Republike Srpske, nisu u skladu sa Ustavom BiH, Karan je rekao da se time nastavlja praksa koju su, prema njegovim riječima, decenijama provodili visoki predstavnici.
On smatra da Ustavni sud svojim odlukama stvara novu ustavnu stvarnost, čiji je cilj postepena unitarizacija BiH.
„Dejtonski ustav je jasan: Republici Srpskoj garantuje puni unutrašnji suverenitet nad sopstvenom teritorijom, nadležnostima, resursima i budžetskim odlukama, kao i pravo da djeluje na međunarodnom planu, da štiti i promoviše svoje interese i ostvaruje spoljne kontakte, unutar ustavom predviđenih okvira“, izjavio je Karan za Srnu.
Prema njegovoj ocjeni, osporavanje prava Republici Srpskoj da finansira sopstvene aktivnosti predstavlja pokušaj njene finansijske i političke izolacije.
„Odluka kojom se Srpskoj osporava pravo da finansira sopstvene aktivnosti je otvoreni udar na njen legitimni okvir djelovanja i pokušaj njene finansijske i političke izolacije. Ovdje se ne radi o detaljima. Radi se o principu“, naglasio je Karan.
On je ocijenio da je Ustavni sud BiH prestao da bude zaštitnik Ustava i postao generator ustavne krize, tvrdeći da svojim odlukama mijenja poredak uspostavljen Dejtonskim sporazumom.
Karan je odbacio tvrdnje da Republika Srpska narušava ustavni poredak, navodeći da, prema njegovom tumačenju, upravo odluke Ustavnog suda potkopavaju ustavno uređenje utvrđeno Aneksom četiri Dejtonskog sporazuma.
„BiH nije, i nikada neće biti, ni unitarna ni jednonacionalna država, ona je multietnička, federalna, složena zajednica“, poručio je Karan.
Govoreći o pitanju imovine, Karan je ponovio stav da ona pripada entitetima i ocijenio da se nastoji oduzeti njihovo pravo da upravljaju sopstvenim resursima i razvojem.
„BiH nema svoju izvornu imovinu. Imovina pripada entitetima, u omjeru 49:51, a insistiranje da Sarajevo upravlja teritorijom bilo kog entiteta je inženjering čiji je krajnji cilj potpuno rasvlašćivanje entiteta“, rekao je Karan.
On je zaključio da Republika Srpska neće pristati na, kako je naveo, formalno pozivanje na Dejtonski sporazum uz istovremeno mijenjanje njegove suštine.
„Odbrana unutrašnjeg suvereniteta i pravo na finansiranje sopstvenih aktivnosti nisu stvar političke volje, nego ustavna obaveza i uslov opstanka, kako Republike Srpske, tako i same dejtonske BiH“, poručio je Karan.
