Radomir Lukić, jedan od učesnika pregovora u Dejtonu, poručio je za “Nezavisne” da je društvo BiH u nacionalnom smislu sastavljeno od tri nacionalne grupe i njihova uloga u budućnosti i stabilnosti je temeljna.
“Ona je nemerljiva i ne zavisi od toga koliki je broj pripadnika bilo kog naroda, jer su to tri istorijska naroda ili nacije na ovom prostoru. Utoliko je to trajna vrednost Dejtonskog mirovnog sporazuma”, rekao je Lukić u intervjuu za “Nezavisne novine”.
NN: Dejtonski sporazum donio je Bosni i Hercegovini mir koji traje već 30 godina. Možemo li reći sa ove istorijske distance da je Dejtonski sporazum primjer uspješnog mira?
LUKIĆ: Svako stanje u kome nema oružanih sukoba, u kome nema fizičkih sukoba i obračuna većih razmera koji su utemeljeni na ovim osnovama o kojima govorite je uspešan mir. Tvrdnje o neuspešnom miru su zaista tvrdnje sa onu stranu pameti. Mir je mir, kao stanje odsustva rata i borbe, i utoliko zdrave pameti možemo da kažemo da je ovo jedan mir koji traje 30 godina sa svim blagodatima i dobrobitima koje mir donosi.
NN: Osim mira, Dejtonski sporazum postavio je temelj ustavnog uređenja Bosne i Hercegovine. Može li Republika Srpska biti zadovoljna onim što je dobila u Dejtonu.
LUKIĆ: Dejtonski mirovni sporazum, a posebno njegov Aneks 4, postavio je trajne osnove uređenja BiH. Svako ustavno uređenje ima svoje ustavne temelje. Temelj ovog ustavnog uređenja jesu dve federalne jedinice i tri konstitutivna naroda u zajednici sa ostalim građanima koji ne pripadaju i ne žele da pripadaju nijednom konstitutivnom narodu. Utoliko on vodi računa o činjenici da je društvo u BiH društvo sastavljeno u nacionalnom smislu od tri nacionalne grupe, neko će reći etničke grupe, ali to su tri nacionalne grupe po svim merilima po kojima se nacionalne grupe određuju. Njihova uloga u budućnosti i stabilnosti jednog društva je temeljna. Ona je nemerljiva i ne zavisi od toga koliki je broj pripadnika bilo kog naroda jer su to tri istorijska naroda ili nacije na ovom prostoru. Utoliko je to trajna vrednost Dejtonskog mirovnog sporazuma. Svaki pokušaj njegove revizije koji bi težio ka tome da se ova osnova briše samo uvodi BiH u stanje nestabilnosti koja može da poremeti sve ono što je do sada urađeno.
NN: Uprkos toj temeljnoj i trajnoj vrijednosti Dejtonskog mirovnog sporazuma o dva entiteta i tri konstitutivna naroda, postoje pokušaji “rušenja” i stvaranja građanske BiH. Koliko je to opasno, a koliko realno da bude provedeno?
LUKIĆ: Postoji jedno ponašanje koje ne može biti opravdano. Reći ću sasvim jasno, neuvijeno i otvoreno, za vreme tzv. druge socijalističke Jugoslavije, Muslimani iz BiH su se trudili da postanu ravnopravan i konstitutivan element sa dve starije nacije, srpskom i hrvatskom. U tom smislu tražili su paritete i da uvek budu predstavljeni i smatrali su to za osnov mira u BiH. Sada kada oni smatraju da su, otprilike, jedna numerička većina pa prema tome politička većina koja može da odlučuje o svemu, taj princip gaze. To je jedno iracionalno ponašanje. Svaki pokušaj da postanemo samo građani, lišeni naših razlika, pa čak i onih koji su istorijski utemeljeni, vodi degradaciji svih odnosa u BiH i vodi degradaciji ove dve nacionalne grupe koje bi bošnjačka većina htela da stavi u položaj političke i svake druge nacionalne manjine.
NN: Koliko toj degradaciji doprinose predstavnici međunarodne zajednice koji su unazad 30 godina bliži tom konceptu građanske BiH?
LUKIĆ: Do najveće erupcije sukoba u Jugoslaviji došlo je delovanjem stranih sila, pre svega zapadnih, ondašnje evropske zajednice i SAD. Da nije bilo njihovog ponašanja kakvo je bilo, mislim da je Jugoslavija mogla da se održi, preuredi i funkcioniše u onoj meri koja je odgovarala ondašnjim jugoslovenskim nacijama. Kako su tada na loš način umešali svoje prste, na svaki način tada, tako oni čine i dan-danas. Neobično je da ljudi koji ne žive ovde, koji slabo poznaju naše istorije, koji slabo poznaju naše navike, mentalitete i odnose, insistiraju na nečemu što navodno kod njih postoji, a ne postoji ni kod njih na pravi način, jer oni identitete koji kod njih žive, a drugačiji su, nisu očuvali, već su ih hteli asimilovati. Vaša tvrdnja je tačna, i oni umnogome doprinose nestabilnosti. Tu su brojni faktori, od zapadnih država do međunarodnih organizacija itd. Mislim da to rade ishitreno i nepromišljeno, kao što su ishitreno i nepromišljeno priznali nezavisnu, suverenu BiH koja kao takva nije mogla da postoji u stanju mira.
NN: Visoki predstavnici su u nekoliko navrata intervenisali svojim odlukama, tzv. bonskim ovlaštenjima. Neke stvari su i centralizovane u BiH, ali je suština Dejtona i dalje ostala. Koliko će biti teško sačuvati tu suštinu u vremenu koje je pred nama, ako uzmemo u obzir ove političke okolnosti?
LUKIĆ: Treba istaći jednu stvar koja se tiče i prava i međunarodne politike. Savez za implementaciju mira i njegov upravni odbor nisu tela koja su ustanovljena pravom, nisu institucionalizovana i oni nisu deo nijednog međunarodnog ugovora ili instrumenta. To je skup samozvanih četrdesetak i nešto država i nekih 16 ili 18 međunarodnih organizacija koji su sebi dali za pravo da preuzmu suverenitet građana i naroda BiH i da u njihovo ime i za njihov račun odlučuju o diktatorskim ovlaštenjima visokih predstavnika. Šta je drugo nego diktatorsko ovlaštenje visokog predstavnika da oduzima slobode i prava celom nizu građana BiH bez prethodno postojećeg zakona, bez nezavisnog suda, bez prava na odbranu i bez prava na žalbu. Šta je drugo nego diktatorsko ovlaštenje da donosi odluke koje želi da predstavi kao nacionalne zakone koje može da donosi samo suvereni narod i njegovo predstavničko telo. To je polazna tačka svake vrste zla. Svi oni koji su snabdeveni navodno takvim ovlaštenjima vrlo brzo se užive u ulogu savršenih ljudi koji najbolje znaju šta treba i onda počinju da rade svašta i počinju da izigravaju velike diktatore. To je jedan od izvora velikih nesporazuma ovde i jedan od razloga zbog čega se Bošnjaci ne žele upustiti u dijalog sa Hrvatima i Srbima, ne žele da sa njima nađu zajednički jezik o nizu pitanja, nego nekim apstraktnim načelima koja sami ne poštuju i uvažavaju često vuku za rukav ove strane sile da im pomognu.
NN: Geopolitičke okolnosti posljednjih mjeseci idu u tom smjeru da će Srbi, Hrvati i Bošnjaci na kraju morati sjesti zajedno i dogovoriti neke stvari za budućnost BiH. Očekujete li Vi u skorije vrijeme tu vrstu dogovora?
LUKIĆ: Sve dok se međunarodna zajednica ne povuče, u stvari visoki predstavnik i taj samozvani Savet za implementaciju mira dok se ne povuku na pozicije dobrodušnih i uzdržanih savetodavaca, neće biti prilike da sednemo. To je moja procena jer stranci su ozbiljno zagrizli ovu ulogu odlučujućeg faktora u BiH. Kad prestanu to da budu, mi ćemo se uz vrlo mnogo međusobnih teškoća, koje pogotovo potiču od Bošnjaka, jer oni bi želeli da majorizuju sebe i da se naprave političkom i pravnom većinom i da minorizuju Srbe i Hrvate, da ih pretvore u političku i nacionalnu manjinu i sve dok oni budu imali takav stav, mi ćemo teško pregovarati. Ali moraćemo razgovarati, nekada, jednog dana će i oni morati da spuste svoj gard i da razumeju svoju istorijsku ulogu, značaj, nastanak, želje itd.
