Ovaj dan je dobar za venčanja, a treba izbegavati kupanje u rekama, sve teže poslove, kao i svađu.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju svetog Prokopija, jednog od ognjenih svetaca. Njegov dan se svetkuje kao jedan od 18 zaprešnih dana u godini kada se odlažu svi teži i važniji poslovi.
U pojedinim delovima Srbije i Republike Srpske današnji dan se posebno praznuje radi zdravlja dece, dok se u nekim danas zabranjuje kupanje. Prokopije je krsno ime pojedinih rodova, a u nekim naseljima je zavetni dan.
Kamenoresci i rudari praznovali su ovaj dan kao slavu svojih zanata. Izbegavaju se svađe i psovanje. Veliki svetac iz starog Zaveta, na spomen kada su nekad mnoga deca umirala. Praznuju ga i muslimani.
Današnjeg dana, 303. godine, mučenički je postradao veliki Hristov sledbenik, koga srpski narod posebno slavi. Sv. Prokopije potiče iz Jerusalima. Ime mu je bilo Neanije. Prihvatio se vojničke službe za vladavine cara Dioklecijana. U vreme jednog pohoda Hristos mu se čudesno javio, ukazavši mu na veliki svetli krst na nebu. On se krstio i dobio ime Prokopije.
Javno je ispovedio svoju veru, znajući da će biti pogubljen.
U Nišu je u prednemanjićko doba postojao manastir sv. Prokopija, u kom se čuvala ruka svetitelja. Svetinja je kasnije, kad su Turci zauzeli Niš, preneta u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku. Sudbina moštiju nije poznata od 18. veka.
U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sv. Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Danas se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje. Takođe se na ovaj dan nije kupalo.
U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije.
Po svim srpskim krajevima postoje razni običaji i verovanja u vezi ovog praznika i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar. Postoje i porodice, doduše retke, koje slave sv. Prokopija kao krsnu slavu.
Ove godine praznik sv. Prokopija pada u sredu, pa treba postiti.
