Ministar kulture Srbije Maja Gojković položila je danas vijenac i knjigu na mjestu nekadašnje Narodne bilioteke Srbije na Kosančićevom vencu u Beogradu, poručivši da se Srbi već duže od osam decenija pitaju zašto je neko nacionalnu biblioteku, kao svjedočanstvo postojanja jednog naroda, izabrao za legitimnu metu i odlučio da je do temelja razori.
“Kao rezultat tog podmuklog čina, u plamenu hrama kulture danima je gorelo više od sto rukopisnih knjiga na pergamentu, lične biblioteke brojnih velikana srpske kulture, dela stare srpske književnosti, vredne zbirke dokumenata i pisama značajnih za političku, kulturnu i književnu istoriju”, rekla je ona.
Gojkovićeva je ukazala da je u biblioteci na Kosančićevom vencu čuvana, ne samo naša kulturna građa, već i ona koja je poticala sa teritorije čitave Evrope i koja je obuhvatala hronološko razdoblje od gotovo hiljadu godina.
Ona je naglasila da Srbija, zarad generacija koje dolaze, neće dozvoliti da je prošlost o kojoj danas govori učini njenim zarobljenicima.
“Novu Narodnu biblioteku, riznicu znanja i sećanja, nastavićemo da posvećeno i neumorno ispunjavamo snagom svog duha, lepotom i istinom, stvarajući tako bolju budućnost”, rekla je ona.
Upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo poručio je da je paljenje Narodne biblioteke u Beogradu možda najveći pojedinačni zločin nad kulturnom baštinom u Drugom svjetskom ratu.
“Za nas ovo nije rupa. Ovde održavamo čitanja i dodele nagrada. Za nas je ovo i dalje biblioteka. Ali u objektivnoj stvarnosti, na mestu gde se do 6. aprila 1941. nalazila prva zgrada Narodne biblioteke sada zjapi rupa. To mesto je osamdeset godina otvorena rana na telu Beograda i Srbije. Vreme je da ovu ranu zacelimo. Vreme je da obnovimo biblioteku na Kosančićevom vencu kao memorijalni centar”, poručio je on.
Pištalo je rekao da će pred tim zdanjem goriti vječiti plamen, prenosi Tanjug.
Specijalni predstavnik Vlade NJemačke za Balkan Manuel Zaracin izjavio je da je važno obilježavati ovakve događaje i da je za njega velika čast što prisustvuje komemorativnom činu baš na tom mjestu.
“Zahvalni smo na prijateljstvu sa Srbijom. Važno je da naglasimo da se 6. aprila sećamo žrtava rata koji je započela NJemačka. Vojne snage NJemačke bombardovanjem nisu ugrozile samo živote građana Srbije, već i njihovu kulturu. Srpska kultura je veoma važan dio evropske zajednice kultura i potrebna nam je kao dio koji čini cjelinu evropskog društva”, rekao je Zaracin.
Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu u Beogradu srušena je u bombardovanju 6. aprila 1941. godine.
Uništen je knjižni fond od 500.000 svezaka, 1.424 ćirilskih rukopisa i povelja od 12. do 17. vijeka, uništena je kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, 4.000 časopisa i 1.800 naslova novina, zatim nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige, i cjelokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije.
Uništene su lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića, Janka Šafarika.
Nestali su i svi inventari i katalozi Narodne biblioteke.
Uništene su knjige na više jezika, nastale na prostoru od Venecije i Beča do Konstantinopolja, koje su pokrivale period od osam vijekova.
