Pijanista i kompozitor Marina Arsenijević izjavila je da nakon svetskog uspeha “Tesla rapsodije” za Brodvej priprema mjuzikl “Life of Tesla” koji će zaintrigirati ljude da se zapitaju zašto mnogi ne znaju skoro ništa o tom neopevanom, besmrtnom heroju, ali i pokazati im da su sva dostignuća moguća.
Kako je Arsenijević najavila za Tanjug, premijera mjuzikla očekuje se 2027. “‘Tesla rapsodija’ prva je kompozicija za klavir i orkestar koja odaje počast životu slavnog naučnika i pronalazača Nikole Tesle, a sledeći stepenik je mjuzikl ‘Life of Tesla’ u kojem Teslu predstavljamo na drugačiji način.
Imaćemo Marka Tvena kao naratora, koji će nas kao Teslin najbolji prijatelj voditi kroz priču”, rekla je Arsenijević i dodala da će mjuzikl, baziran na melodijama iz “Tesla rapsodije” život ovog naučnika dočarati kroz inovacije i lični život. Mjuzikl će, kaže, predstaviti Tesline prijatelje i protivnike.
“Svi protagonisti i antagonisti mjuzikla imaće svoje arije i dijaloge kroz koje će publika bolje razumeti Teslin život i vrednosti koje je zastupao”, kazala je Arsenijević koja u ovoj godini kada se obeležava 170 godina od Teslinog rođenja i 250 godina SAD planira i niz koncertnih aktivnosti kojima će promovisati Teslu.
Tesla će u mjuziklu, kako je dodala, biti neko ko govori i o tome šta je to prijatelj, šta je prijateljstvo i šta mu je bitno u životu. “Tesla ostaje čist, a oni objašnjavaju šta su mu učinili kroz život, uključujući i Markonija”, rekla je dobitnica brojnih svetskih priznanja, među kojima je i “Ellis Island medalja časti” koju je dobilo i sedam američkih predsednika.
Arsenijević je navela da je Teslin doprinos često nepoznat široj javnosti, jer je imao protivnike poput Tomasa Edisona i J.P. Morgana, ali i prijatelje poput Vestinghausa koji su mu okrenuli leđa. Tesla je, rekla je, imao više stotina patenata, od kojih mnogi nisu dovoljno poznati.
“Pod Vestinghaus kompanijom može se videti Tesla patent broj 1, 2, 3, 4 …9 kojim je ukrotio Nijagaru”, navela je ona i dodala da ono što je Tesla postigao pokazuje da je sve moguće – došao je iz malog mesta, sa talentom i velikom idejom i stvorio nešto što danas koristi ceo svet. Arsenijević je naglasila da zato Teslin način života treba da nam bude putokaz za rad, na svim poljima.
“Svi Teslini čak i najveći savremenici, poput Alberta Ajnštajna, shvatili su snagu njegove genijalnosti”, rekla je ona i podsetila na čuveni Ajnštajnov odgovor, kada su ga pitali kako je to biti pravi genije – za to morate da pitate Teslu. “Svaki dolar koji je dobio, Tesla je uložio u novu inovaciju, što pokazuje da nije živeo za sebe.
Živeo je da nama da svetlost. Kada su mu 1905. oduzeli radio-patent i dali ga Markoniju, čuvena Teslina rečenica glasila je ‘sadašnjost je njihova, ali je budućnost za koju sam naporno radio moja”, rekla je ona i naglasila da danas živimo u toj budućnosti koju je Tesla predvideo. Arsenijević, koja više od dve decenije živi u SAD podsetila je da je “Tesla rapsodija” promovisana u čitavom svetu – izvedena je u Severnoj Americi, Kanadi, Engleskoj, Australiji, Novom Zelandu i delu istočne Evrope gde je, dodala je, emitovana na svim glavnim radio, klasičnim i mejnstrim stanicama.
Pored rada na mjuziklu, Arsenijević priprema i veliku koncertu turneju povodom 250 godina postojanja Amerike. “Ove godine će biti i veliki koncert ‘Tesla rapsodija’ sa orkestrom u Americi, a nadam se i koncertu u Srbiji na 170. rođendan Nikole Tesle koji pada u godini velikog jubileja za SAD”, navela je zvezda američke PBS televizije i za Emi nagradu nominovana kompozitorka i pijanistkinja. Arsenijević koja je prezime zadržala kao podsećanje na narod iz kojeg je kao i Tesla potekla, i kako bi očuvala identitet i kulturno nasleđe u prezentaciji onoga što radi, navela je da je inspiraciju za stvaralaštvo pronašla u Njujorku i Central parku, kao i u ličnosti Nikole Tesle.
“Tesla nam je svima dao svetlost i snagu i moć i osnovu za civilizacijske i tehnološke inovacije 20. i 21. veka”, rekla je ona i dodala da joj je prva asocijacija na Teslu bila njegova čistota i religioznost. “Ta čista duša bila je pod uticajem i oca i dede koji su bili sveštenici. Zato je početak moje rapsodije protkan vizantijskom muzikom i crkvenim pojenjem”, navela je Arsenijević i dodala da je upravo zbog publike u zapadnom svetu želela da u muzici koji je stvorila svako nađe deo svog neba.
Smatrala je, kako kaže, da forma koju kreira mora da bude rapsodična, upravo kao što je to radio Džordž Geršvin, a to znači da može da ima veoma mnogo melodija od religioznosti do Teslinog dolaska u Ameriku gde se sve stapa i gde se mešaju i džez i bluz, sa inspiracijama iz prirode. Arsenijević je podsetila da je krajem avgusta premijerno u Vašingtonu u National Museum of Women in Arts, imala priliku da predstavi premijerno ‘Tesla rapsodiju’ u kombinaciji sa filmskom projekcijom.
“Kroz muziku sam opisala ceo Teslin život, njegovu dušu i posvećenost civilizaciji. Svaki deo rapsodije, koju prati film, inspirisan je različitim aspektima Teslinog života, uključujući crkveno pojenje kroz koje prolazimo kroz deo našeg pravoslavlja, usamljeni vuk predstavlja njegov odnos prema prirodi, a svetlosti grada njegova dostignuća tokom Expo izložbe u Čikagu”, rekla je Arsenijević koja je posle prvog koncerta održanog u Karnegi Holu svirala i u Beloj kući pred dve prve dame, američkom i britanskom.
Naglasila je da je upravo zato što je Teslin život često pogrešno interpetiran njena rapsodija na kraju krešendo. “Vrlo često Teslu predstavljamo kao čoveka koji je završio život bez penija, kao beskućnika koji hrani golubove zato je moj završetak Tesle krešendo – viktori – pobeda”, rekla je Arsenijević i dodala da Teslina zaostavština živi kroz njegove izume i tehnologiju koju koristimo danas. Prema njenim rečima, u novijem vremenu, ako pričamo o genijalnim ljudima, imamo Ilona Maska koji je promovisao ime Tesla i dao nam platformu za omaž neopevanom heroju koji nam je pružio osnovu za tehnologiju 21. veka.
Arsenijević je za Tanjug govorila i o ličnom angažmanu na očuvanju Teslinog nasleđa, započetom 2013. kada je učestvovala u inicijativi za kupovinu zemljišta na kojem se nalazila poslednja Teslina laboratorija. “Za nedelju dana prikupljena su sredstva, a predsednik Srbije je darivao i postavio bistu Nikole Tesle na mestu gde je laboratorija”, rekla je Arsenijević koja je tada napravila i minijaturu “Tesla Journey”. Za nedavno dobijeno priznanje američke organizacije Take the Lead i nagradu “Leaders of Courage”, koja se dodeljuje liderima koji pokazuju hrabrost, kaže da je ono potvrda da je sve moguće ako imate ideju i veru da možete da je ostvarite. Navela je da joj je muzika život i da je kroz srpsko muzičko pojenje uspela da otvori vrata američkoj publici, uključujući i saradnju sa prestižinim West Point orkestrom i horom kada je održala koncert sa 120 umetnika na sceni.
“Taj program sniman je za PBS TV koja je spoj 354 TV stanica u SAD. Imala sam suze u očima kada su svirali moju muziku inspirisanu Srbijom i Balkanom… tada sam shvatila da je sve moguće. Taj koncert je emitovan 10 godina na PBS TV stanicama, videlo ga je više od 170 milliona gledalaca u SAD i nominovan je za prestižnu Emi TV nagradu”, navela je dobitnica nagrade Planetarni Tesla čiji su dobitnici i Viktor Orban, supruga Si Đinpinga, Ilon Mask. Tesla ostaje “neopevani besmrtni heroj” i kroz muziku i kreativnost nastavlja da inspiriše nove generacije, rekla je za Tanjug Arsenijević koja će 26. marta izvesti “Teslinu Rapsodiju” na “Opening Season” nove koncertne dvorane u Palm Biču na Floridi čemu će prisustvovati svetski finansijski, sportski i džet-set sveta zabave.
Objavljivanjem vesti o Tesli u “Smitsonijanu”, o pet decenija dugom nastojanja da se spasi jedina preostala laboratorija i tome koliko Amerikanci znaju o Tesli, Tanjug je pokrenuo serijal priča “Tesla – čovek budućnosti”, snimljen u SAD snimljen u susret 170. godišnjici rođenja Nikole Tesle koja se obeležava tokom ove godine. U nedeljnim nastavcima čitaoci će moći da saznaju, kako izgleda “Kuća slavnih pronalazača” u koju je Tesla uveden pre tačno pola veka, gde rame uz rame stoji uz Tomasa Edisona i 16. predsednika SAD. Serijal obuhvata i priče sa Long Ajlenda o jedinoj preostaloj Teslinoj laboratoriji, kao i o kući na obali Atlantika u kojoj je živeo tokom izgradnje Vordenklifskog tornja.
Pripremljeni su i razgovori sa jednim od najuticajnijih na svetu Teslinih biografa, Markom Sajferom, autorkom i u Srbiji objavljene knjige “Povratak u Vordenklif” Barbarom Dadino, vlasnicom kuće u kojoj je Tesla živeo. U serijalu, koji se realizuje zahvaljujući podršci Ministarstva informisanja i telekomunikacija, moći će da se vidi i mesto Edisonove kompanije u kojoj se Tesla zaposlio po dolasku u SAD, crkva u kojoj je održana komemoracija, “Zgrada radio-talasa” (Radio Wave Building) nazvana Tesli u čast, kao i doprinos dr Ljuba Vujovića, zaslužnog i za postojanje “Tesla kornera” u srcu Menhetna.
O značaju čuvene Njujorške biblioteke za Teslu koja čuva i Teslina pisma govorio je bivši direktor Muzeja “Nikola Tesla” Branimir Jovanović uoči predavanja u Morgan biblioteci koja je bila vlasništvo Teslinog finansijera J. P. Morgana, tada, verovatno najmoćnijeg čoveka na planeti. Serijal, obuhvata i planove Tesline naučne fondacije iz Filadelfije da u hotelu “Njujorker” napravi repliku Tesline sobe i proširi mali muzej u dnu hotela ali i da u godini kada se obeležava jubilej od 250 godina nezavisnosti SAD, predstavi Teslin doprinos razvoju SAD. Iz prošlonedeljne priče čitaoci su mogli da saznaju i vide na koji način čuveni Kolumbija univerzitet čuva sećanje na Teslu, njegovo predavanje i počasni doktorat koji mu je dodeljen.
