Srpska pravoslavna crkva danas slavi Bogojavljenje, praznik kojim se završava period koji nazivaju nekrštenim danima, od Božića do Bogojavljenja. Po narodnom verovanju, u periodu nekrštenih dana lutaju aveti, veštice i druge nemani. To je period od Hristovog rođenja do njegovog krštenja u reci Jordan.
Noć uoči praznika, po narodnom verovanju, otvaraju se nebesa i na njima se ukazuje Bog u svoj svojoj veličini. Otvaranje nebesa i pojavu Boga, po ovom verovanju, vezuje za ispunjenje želje (pod uslovom da je jedina). U gluvo doba, kaže se: vetar prestaje da duva, reke i potoci se zaustavljaju i pretvaraju u vino, vodenice prestaju da rade, a ceo svemir utone u tišinu.
Bogojavljenska noć je vezana i za mnoge ritualne radnje, magijske obrede i gatanja koji su se u nekim sredinama održale i do danas
U pojedinim delovima Srbije, devojke ili žene odlaze na izvor pre svitanja da zahvate vodu, a pri tome je bitno da niko, ili ništa pre toga uzimalo vodu, odnosno da bude „nenačeta“. U izvor ili tekuću vodu, baca se, tom prilikom zrnevlje pšenice ili kukuruza uz reči: „kako ide voda, tako da kod nas ide berićet“, da bi se potom vraćale kući sa vodom u koju je potopljen bosiljak.
Bacanje bosiljka u potoke, reke i izvore je običaj koji se održava i danas u selima istočne Srbije, i veruje se da se tako „sveti voda“.
Vađenje krsta iz vode
Na Bogojavljenje se vadi krst iz vode, a ovaj običaj, koji je usvojila i crkva potiče iz mnogobožačkog vremena kada se jedan od stanovnika zajednice žrtvovan vodenom demonu, odnosno bivao udavljen. Crkva je ovaj prastari običaj zamenila bacanjem krsta u vodu, pri čemu krst simboliše ljudsku žrtvu.
