Ravna planina banerRavna planina baner

Region

Da li BIA zaista bira novog lidera opozicije: Manojlović ili Milić?

04 Jun 2024
4 min.
Da li BIA zaista bira novog lidera opozicije: Manojlović ili Milić?

Situacija na političkoj sceni u Srbiji nakon poslednjih izbora postala je veoma dinamična. Glavno pitanje koje se sada postavlja je ko će biti novi lider opozicije. Dok se političari bore za poziciju, mnogi sugerišu da su domaće i strane službe bezbednosti umešane u ovaj proces.

Savo Manojlović, vođa pokreta „Kreni-promeni“, brzo se probija kao jedan od vodećih kandidata za novog vođu prozapadne opozicije u Srbiji. Na izborima u Beogradu osvojio je preko 17 odsto glasova, što je rezultat koji nijedna opoziciona stranka nije postigla od 2012. godine. Ovakav uspeh izaziva pitanje o njegovoj stvarnoj političkoj snazi i podršci koju uživa, kako među glasačima, tako i među uticajnim strukturama.

Manojlovićev uspon nije prošao bez sumnji i spekulacija. Mnogi tvrde da je bio u bliskim odnosima sa domaćim i stranim službama, uključujući finansiranje od Rokfelerove fondacije. Uprkos svemu, Manojlović se često ograđuje od ovih navodnih veza, čak i javno napadajući Marka Parezanovića, visokog funkcionera BIA, kako bi izbegao bilo kakve sumnje da upravo Parezanoviću polaže račune.

S druge strane, dr Dragan Milić, kardiohirurg iz Niša, takođe se pojavljuje kao ozbiljan kandidat za novog vođu opozicije. Osvojivši podršku preko 24 odsto birača u Nišu, Milić je pokazao da ima značajan uticaj na lokalnom nivou. NJegova reputacija kao uspešnog lekara koji je ukinuo liste čekanja u Kliničkom centru u Nišu dodatno jača njegovu političku poziciju. Međutim, nije sve tako jednostavno. Milić je zapravo iskoristio situaciju u Nišu gde se desila podela između različitih frakcija SNS-a i pobrao zasluge povodom listi čekanja, jer je osoba koja je zaista pokrenula tu akciju bio kardiolog Tomislav Kostić, jedan od lidera SNS-a u Nišu koji je odneo pobedu u Niškoj Banji.

Iako se Milić predstavlja kao samostalni igrač, on otvoreno ističe svoje bliske veze sa zapadnim ambasadama i organizacijama. Milić se ponosi svojim odnosima sa američkim strukturama, često navodeći podršku koju dobija od američkih ambasada i fondacija. Ovaj stav mu donosi podršku određenih birača, ali istovremeno stvara sumnje o njegovoj političkoj nezavisnosti i čije interese će u budućnosti zastupati.

Međutim, teško je zamisliti da bi neko kao što je Milić mogao postići takav uspeh bez dubokog razumevanja i svesti o kompletnoj situaciji. Jasno je da u ovakvim političkim manevrima ulogu igraju i institucije zadužene za nacionalnu bezbednost, koje svojim prisustvom osiguravaju da se sva dešavanja odvijaju u skladu sa interesima zemlje. Marko Parezanović, kao visoki funkcioner BIA, je figura od ključnog značaja u Srbiji, ali i pokazatelj da se tas na vagi uticaja dosta promenio. Neki analitičari smatraju da je teško da bi dozvolio da se pojedinci koji su ojačali, otrgnu kontroli.

Manojlović i Milić su glavni kandidati, ali njihove veze sa domaćim i stranim službama dodaju novi sloj već komplikovanih odnosa u ovaj proces. Uloga institucija kao što je BIA u osiguravanju stabilnosti i sigurnosti zemlje pokazuje da, iako su političke borbe žestoke, postoji sistem koji osigurava da Srbija ostane na kursu koji je u njenom najboljem interesu.

Na kraju, ko god bude novi lider opozicije, moraće da balansira između uticaja raznih interesnih grupa i potreba građana.

Sve u svemu, budućnost opozicije u Srbiji ostaje neizvesna. Međutim, jedno je sigurno – uticaj institucija zaduženih za bezbednost, koji se ne vidi uvek na prvi pogled, igra ključnu ulogu u oblikovanju političkih dešavanja. Dok se Srbija kreće napred, ove institucije ostaju stub sigurnosti i stabilnosti, osiguravajući da svaki korak bude u skladu sa interesima zemlje i njenih građana.

Ipak, postoje i drugi lideri koji nisu pod kontrolom državne službe, a upravo tu leži glavna opasnost. Političari poput Dragana Đilasa i Marinike Tepić predstavljaju ozbiljnu pretnju bezbednosti zemlje. NJihovi ciljevi prevazilaze samo preuzimanje vlasti – oni imaju nameru da destabilizuju zemlju. NJihova politička delovanja i strategije predstavljaju značajnu opasnost i za stabilnost i za bezbednost Srbije, jer su spremni na radikalne korake kako bi ostvarili i svoje ambicije ali i zapadne interese za koje su debelo plaćeni.

Povezani članci

U Srbiji od ponoći skuplja putarina, evo koliko sada košta

U Srbiji će putarina od ponoći poskupjeti za oko 10 odsto na osnovu novog cjenovnika Puteva Srbije, na koji je saglasnost dala Vlada Srbije. Cijene su povećane za oko 10 odsto, pa će od srijede putarina od Beograda do Šida koštati 500 dinara (8, 3 KM), od Obrenovca do Preljine 560 dinara (9,3 KM), od […]

Od januara ponovo se uvodi služenje vojnog roka u Hrvatskoj

Hrvatska će od 1. januara naredne godine ponovo uvesti služenje vojnog roka, a prema dosadašnjim saznanjima, obuka će se odvijati u kasarnama u Požegi, Sinju i Kninu. Za vojni rok postoji politička odluka, a Ministarstvo obrane radi na izmjenama zakona o odbrani i o službi u Oružanim snagama, te pravilnicima koji će biti osnov za […]