Pravoslavni vernici danas slave Svetog Aleksandra Nevskog, odnosno prenos njegovih moštiju. Taj dan je u pravoslavnom kalendaru obeležen crnim slovom, ali se u nekim krajevima Srbije ovaj dan obeležava i kao krsna slava.
U borbi za pravoslavlje pobedio je Šveđane na reci Nevi 15. jula 1240. godine, pa je zbog toga i nazvan Nevskim.
Smatran je za velikog zaštitnika i čuvara pravoslavlja, i neustrašivog ispovednika Hristove vere. Odbio je da se pokloni tatarskim idolima, pa ga je zbog toga tatarski kan Batija veoma poštovao i uvažavao. Pred sam kraj svog ovozemaljskog života, zamonašio se i u monaštvu dobio ime Aleksij i preminuo 1. novembra 1263. godine.
Sazidao je mnogobrojne crkve i učinio bezbroj milostivih dela. Prenos njegovih moštiju u grad Vladimir praznuje se 12. septembra.
U Srbiji ga slavi mali broj porodica, a na Dorćolu se nalazi crkva Svetog Aleksandra Nevskog, koju je podigao kralj Aleksandar Karađorđević koji je smatrao ovog svetitelja svojim zaštitnikom.
Prema verovanjima, na današnji dana valja popiti čašicu rakije. Običaj je da se gosti dok su još na kućnom pragu ponude rakijom i nazdrave.
Ruska crkva kanonizovala je Aleksandra Nevskog zbog njegovih hrišćanskih vrlina, a tokom vremena stvarale su se i priče o čudima vezanim za njegov lik. Po naređenju cara Petra Velikog, 1724. godine njegove mošti su prenete u Petrovgrad, u lavru Aleksandra Nevskog, gde i danas počivaju.
