Na desnoj obali Ćehotine, oko sedam kilometara uzvodno od Foče, nalazi se po mnogo čemu neobičan i jedinstven vinograd sa ruskim i ukrajinskim sortama grožđa koji je iz znatiželje i hobija podigao veliki zaljubljenik u vinogradarstvo Srebrenko Kunarac.
Na svega jednom dunumu, svojevrsnoj oglednoj parceli, ovaj Fočak uzgaja čak 106 sorti vinove loze, i to sa raznih podneblja, ponajviše iz Rusije i Ukrajine, zatim Bugarske, SAD, Moldavije i Češke, a sa željom da pronađe najotpornije i najkvalitetnije, da ih proširi i što više ljudi zainteresuje za njihovo uzgajanje.
Riječ je o, za ove krajeve, nesvakidašnjim vrstama grožđa koje se ne mogu naći u prodavnicama, a među njima posebnu pažnju privlače one sa divovskim grozdovima koji dostižu i više od dva kilograma.
“Prošle godine sam vagao jedan grozd, koji je dostigao dva kilograma i 700 grama. To je bio mlad čokot, a i ove godine ima dosta grozdova koji premašuju dva kilograma”, kaže Kunarac za Srnu.
Osim različitih veličina – od sitnijih do izuzetno krupnih bobica koje izgledaju kao šljive, sa sjemenkama i bez njih, širok je i spektar boja, oblika, mirisa i ukusa. Tako američka sorta helovin sa igličastim grozdovima nalik ježevima, unosi pravu egzotiku u ovaj fočanski vinograd.
Kunarac priča da je sve počelo prije četiri godine, kada je poželio da, nakon napornog rada na poslu, što više vremena provodi u prirodi. Pokušao je prvo sa domaćim sortama od proizvođača iz BiH i Srbije, ali mu nije išlo baš kako je želio. Sorte su se, priča, teško primale i nisu mogle bez zaštitnih sredstava, a što nipošto nije želio da primjenjuje.
A onda je na internetu slučajno pronašao jednu rusku stranicu o vinogradarstvu i jednostavno se oduševio kada je vidio kako izgledaju vinogradi u Rusiji i Ukrajini.
“Dopisivao sam se sa tim Rusima i Ukrajincima, da mi pošalju reznice, kako da ih nabavim, bilo je malo mukotrpno i teško, dok nisam našao jednog Rusa koji mi je poslao reznice, platio sam mu `Pejpalom` i bio sav srećan kada sam ih dobio misleći da ću i ja imati takvo grožđe. Međutim, prva godina nije bila uspješna – reznice sam ožilio, one krenule, ja ih previše zalivao, došlo do truljenja korijena i sve mi je propalo”, navodi Kunarac.
Početni neuspjeh nije ga pokolebao, pa je i dalje tragao i sa raznih strana dobavljao za ove krajeve neobične sorte.
“Vremenom sam ih aklimatizovao i već sada smo u četvrtoj godini, dobili smo prvi veći prinos koji je sve oduševio. Stiglo je jedno divovsko grožđe, prelijepo, prosto, ja sam bio zadivljen da u našem kraju može nešto tako da se uzgaja, da bude tako prelijepo grožđe da ga ne možeš u prodavnici kupiti”, ističe ovaj neobični fočanski vinogradar.
Najveći problem zadaju mu kasni proljećni povratni mrazevi, koji uništavaju prvi rod, a navodi da je nedostatak njegove parcele blizina rijeke Ćehotine, pa usljed velike vlažnosti loza može lako da oboli od plamenjače.
“Ali, ja sam zadao sebi – ne želim da tretiram vinovu lozu, a mnogo je teško naći sorte koje su otporne na glavne bolesti plamenjaču, pepelnicu, sivu trulež bez tretiranja. Međutim, imam trenutno 106 sorti i od tih 106 sorti već je u prethodne tri godine nekih 10 do 15 pokazalo izuzetnu otpornost, veoma veliku rodnost, tako da imam petnaestak sorti aklimatizovanih na naše područje koje se mogu širiti”, kaže Kunarac.
Uz vinograd već je formirao i omanji rasadnik sa željom da sorte koje su se dobro primile proširi na području fočanske opštine. Svojim sugrađanima koji imaju želju da uzgajaju vinovu lozu rado poklanja sadnice.
“Volio bih da se proširi, da u svakom našem domaćinstvu postoji vinova loza. Priče su da je Foča bila vinogradarski kraj i da je loza ovdje uspijevala dok se nije pojavila bolest filoksera i vinograd se istrijebio. Ali, evo, u ovom našem kontinentalnom dijelu ipak može da uspijeva i mislim da će to na neki način biti budućnost, jer klima se mijenja, imamo dovoljan broj sunčanih dana, jedina mana su kasni proljećni mrazevi i velika vlažnost u Foči, pa bi je trebalo saditi na provjetrenom terenu, gdje nema puno vlage”, savjetuje Kunarac.
U njegovom vinogradu najviše sorti je iz ruskog Novočerkaska, kao što su preobraženje, viktor, jubilej novočerkaska.
“Zatim sorte nizina, aleksa, livija – kraljica ukusa, pa onda besjemene sorte sa muskatnom aromom, niko ne ostane ravnodušan kad proba. Za američku sortu helovin ljudi uopšte ne vjeruju da je to vinova loza, igličaste bobice koje dostižu nekih pet centimetara, besjemena je sorta, veoma ukusna. Onda kameleon – fenomenalna sorta, garmonija, galahad, bajkonor, svings sve one daju veoma dobre rezultate na našem području”, priča Kunarac.
Napominje, ipak, da je uzgajanje vinove loze veoma zahtjevan posao.
“Vinograd ne može niko održavati ko to ne voli. Kao što kaže poslovica: `Vinograd traži slugu, a ne gospodara`, potreban je konstantan rad i prisustvo, ali meni to nije nikakav problem, ja to volim, nekih sat vremena provedem u vinogradu, pa koliko stignem, jedan red, drugi red, jednostavno uživam”, navodi Kunarac.
On ističe da se bazirao na ultrarane sorte sa kratkim periodom vegetacije od 90 do 100 dana. Berba u njegovom vinogradu traje od početka avgusta do kasnog novembra i prvih mrazeva.
“Vinograd je fokusiran na stone sorte, a u potrazi sam i za vinskim sortama, koje pokušavam da aklimatizujem, što ne ide lako jer traže puno prskanja, više sunčanih dana. Dobavio sam iz Ukrajine desetak reznica, sorta se zove livadijski čornij, dostiže slad u Ukrajini 28, kod mene je 18, što je zadovoljavajuće sutra za neko vino, novo fočansko”, kaže Kunarac.
On navodi da o prodaji grožđa nije razmišljao, mada su prinosi sve veći, pa je ove godine imao više od dvije tone roda.
“Ove sorte u petoj godini po čokotu imaju prinos oko 30 kilograma, a sade se na nešto većem rasponu od tri metra između čokota, jer su bujne i nose veliki rod. Ja sam ove godine, a to im je treća godina, sigurno imao više od 25 kilograma po čokotu. To sam više zamislio kao ogledni vinograd da bih aklimatizovao sorte koje bih podijelio, a što se tiče sortimenta, naravno da ću ga proširivati, već sam u potrazi za nekim ekskluzivnim sortama koje se veoma teško mogu nabaviti”, napominje Kunarac.
Cijena jedne reznice sa tri pupa iz Rusije je oko 40 do 50 KM.
“Pojedine sorte, tako sam ih i ja plaćao. Kada kažete za jednu običnu granu sa tri pupa 40 KM, svak će reći da je neko lud. Ali isto tako, proljetos sam objavio na nekoj grupi da prodajem reznice za tri KM, ja bih to bacio, te ostatke od loze, i za nekih 15 dana sam inkasirao više od 800 KM od toga. Ali zaista vrijedi, neka košta ona 40 KM, ako je aklimatizovana ovdje i ima otpornost”, pojašnjava Kunarac zakonitosti tržišta sadnog materijala.
Iz svog vinograda, kaže, vadiće sorte koje se nisu najbolje prilagodile ovdašnjim uslovima i koje nisu pokazale veću otpornost, jer mu je namjera, još jednom naglašava, da uzgaja vinovu lozu sa što manje zaštite.
“Nikako ili vrlo malo zaštite, da je pustim ekološkom uzgoju, to je veoma teško, ali se nadam da već imam 15 do 20 sorti koje će to podnijeti”, ističe on.
Prijateljima i sugrađanima koji žele da uzgajaju vinovu lozu već je podijelio brojne sadnice.
“I ove godine ima zainteresovanih, vrlo rado ću im pomoći, nek i oni na svojoj okućnici imaju ovako lijepe sorte, pa bar da imaju šest-sedam čokota, među njima ultraranu, kasnu, srednje kasnu, to je nešto prelijepo, rapsodija boja, ukusa, mirisa, jedno savršenstvo. Vinova loza je blagodatna, ako se potrudiš malo, ona će da ti uzvrati višestruko ljepotom”, poručuje Kunarac.
