Od 600.000 Srba koliko je pre rata živelo u delu sadašnje Federacije u BiH, sada ih živi svega oko 50.000. Prema nezvaničnim podacima, najdrastičnije smanjenje Srba u proteklom ratu desilo se u Sarajevu, u kojem je pre rata živelo 160.000 Srba, a sada ih manje od je 10.000, što je Srbe svelo na statističku grešku.Upravo ovo je jedan od razloga zbog koga je Mile Marčeta pre nekoliko dana okupio 11 srpskih udruženja sa prostora Federacije da bi se osnovala Asocijacija Srba Federacije BiH, sa ciljem, kako kaže, da i Srbi u Federaciji imaju ista prava kao i ostala dva naroda, Bošnjaci i Hrvati.
Srbi postali statistička greška
„Nas je malo! Opština Drvar, recimo, odakle sam ja, podeljena je na delove i ni danas se ne zna gde je tu granica jer nas niko ni za šta ne pita u Federaciji tako da smo mi sad svedeni na statističku grešku,“ kaže Marčeta.
Problem Drvara je, ističe on, što je ovo mesto nekada bio skoro čisto srpski grad. Ali je posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma najveći deo Drvara ušao u sastav Federacije BiH, a u sastav Republike Srpske ušla samo tri mesta od čega je formirana Opština Istočni Drvar. Federalni deo Drvara je takođe podeljen. Zapadni deo koji se nalazi uz reku Unu, pripojen je opštini Bihać, tako se bivša opština Drvar, po najnovijoj administrativnoj podeli, našla u čak tri opštine i u dve federalne jedinice.
„Nema nas u preduzećima, nema nas u ustanovama, samo formalno postojimo! Nikakva prava Srbi nemaju ni u Glamoču ni u Drvaru ni u Grahovu iako smo tamo većina. Zato što su kantoni država u državi a RS ne dozvoljavaju da bude samostalna u smislu odlučivanja o zakonskim i ustavnim pravima,“ dodaje naš sagovornik.
Žive u Federaciji, leče se u Republici Srpskoj, o poslu da ne govorimo
Marčeta kaže da Srbi uglavnom iz Federacije idu u RS i da se leče i da uče, jer prosto za njih nema mesta u Federaciji jer je sve gde smo su se lečili srušeno i uništeno.
Dušan Šehovac, lider Demokratske inicijative sarajevskih Srba, kaže da su se priključili ovoj Asocijaciji i napominje da će među prvim koracima biti borba za donošenje zakona o pravu na upotrebu i isticanje javnih nacionalnih simbola.
„Ovo nije vezano naciju već za narod. Predložićemo partijama iz Republike Srpske da pokrenu procedure koje će dovesti do usvajanja ovog zakona U Narodnoj Skupštini Republike Srpske jer je za nas u Federaciji to bitno kako bi se održao naš identitet,“ kaže Šehovac.
On podseća da u Srbiji postoji razlika između državne i narodne zastave. U BiH Hrvati imaju narodnu zastavu koja se razlikuje od državne, Bošnjaci imaju tri različite zastave.
„U Srbiji imaju jednu, drugu u Hrvatskoj a treću u BiH. Hrvati u BiH tamo gde su većina godinama ističu svoju narodnu zastavu, kao i Bošnjaci koji svoju zastavu ističu nesmetano i na teritoriji Republike Srpske. I mi Srbi u Federaciji želimo da imamo to pravo da možemo da javno istaknemo naše simbole prilikom naših praznika, zvaničnih ili privatnih proslava kao što su slave, venčanja i krštenja,“ kaže on.
Srbe u Federaciji hapse kad ističu svoje zastave
Nama je ovaj zakon potreban, naglašava Šehovac, jer bi nas on zaštitio od krivičnih progona koje zbog isticanja naših simbola trpimo u Federaciji. Ovo, dodaje on, nije jedni problem Srba u Federaciji.
„Ovde Srbi žive vekovima, jedan su od naroda koji su bitni i koji su održavali kulturu i običaje a sada postoje tendencije da se to uništava, preimenuje ili čak i krade. Naša je namera da zajedno sa kulturnim i verskim institucijama SPC radimo na očuvanju svih naših kulturnih i civilizacijskih tragova, počev od velikog kulturnog blaga Srba – od knjiga, fotografija i tako dalje, da bismo to sačuvali za budućnost na prostoru Federacije gde živimo,“ napominje lider Demokratske inicijative sarajevskih Srba.
Na osnivačkoj skupštini Asocijacije, kako prenosi naš sagovornik, najavljeno je da će biti pokrenute inicijative i za druge zakone koji će zaštiti prava Srba u Federaciji. To se odnosi na uzurpiranu imovinu, stanove u samom gradu Sarajevu pa nadalje sve do prva da i Srbi u Federaciji budu u istom nivou kao što su Bošnjaci i Hrvati u Republici Srpskoj.
Izopšteni iz institucija
„U prostoru grada grada Sarajeva mi želimo da budemo autohtoni izvorni legalni elektivni predstavnici Srba, koji najbolje znaju koje su njihove potrebe i koji su njihovi interesi. Osnovna područja na kojima mi želimo raditi jesu područja borbe za ljudska prava i zadovoljavanje interesa Srba koji žive u Federaciji, ali i onih koji su iz Federacije. Trenutno u Federaciji Bosne i Hercegovine po nekim podacima ima manje od 50.000 građana srpske nacionalnosti koji se tako izjašnjavaju. Sarajevo je 1991. godine na popisu stanovništva imalo negde oko 180.000 građana srpske nacionalnosti. Danas ih ima manje od 10.000. Deo Srba iz federalnog Sarajeva je prešao 1995. Istočno Sarajevo gde nas je oko 30.000. Jako je bitno da se sačuva ono što čini identitet srpskog naroda u Federaciji Bosne i Hercegovine, naša groblja, kapele, crkve i sve druge kulturno- civilizacijske spomenike,“ nabraja on.
Kako kaže, glavni problemi su im zastupljenost, zapošljavanje i nemogućnost pristupa prirodnim resursima, a najtragičnije je to što su, kažu, izopšteni iz svega pa i iz Doma naroda Parlamenta BiH.
„Dom naroda u Federaciji treba da ima 17 ljudi. A od toga su pola ili Bošnjaci ili Hrvati, ili treći. Znate dobro da još nikada nije pokrenut vitalni nacionalni interes Srba u Federaciji BiH“, dodaje Marčeta.
Ako treba ići će i do UN
Iz Asocijacije ističu da će im sedište biti u Federaciji BiH. Navode i da niko ne zna koliko ima Srba povratnika, koliko ima starosedelaca u Federaciji što će, kako kažu, biti jedan od zadataka udruženja da se ti brojevi konačno utvrde.
Marčeta poručuje da će biti upotrebljena sva demokratska sredstva kako bi se došlo do tačke da i Srbi koji žive u Federaciji budu vidljivi u njoj, pa bilo da će to pokušati da učine i tako što će pisati Ujedinjenim nacijama i ostalim institucijama, svetskim, domaćim i regionalnim.
Istovremeno, upozoravaju da ukoliko se nešto ne preduzme dugoročno gledano Federacija BiH će biti očišćena od Srba, za razliku od Republike Srpske koja je multietnička i u kojoj živi veliki broj Bošnjaka i Hrvata.
