Vernici sutra, 6. maja, proslavljaju veliki hrišćanski praznik – Đurđevdan.
Obeležavanjem Đurđevdana čuva se uspomena na Svetog Đorđa. Predstavja jednu od najčešćih slava kod Srba.
Đurđevdan je praznik koji nosi mnogo narodnih običaja. U narodu se uzima za granicu između zime i leta, vezuje se za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost i dobre useve.
Običaji na Đurđevdan
Jedan od najstarijih običaja uoči Đurđevdana je da domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću. To se zatim stavlja ispred kuće da prenoći.
Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – “da budu zdrava kao dren”, devojke – “da se momci grabe oko njih”, stariji – “da budu zdravi”, domaćin – “da mu kuća bude dobro čuvana”.
U nekim krajevima na Đurđevdan se pletu venčići od prolećnog cveća, a onda se njima kite ulazna vrata. Ti venčići treba da stoje do narednog Đurđevdana.
Običaj je i da se na Đurđevedan, rano pre zore, odlazi u prirodu na “đurđevdanski uranak”, na proplanku ili pored reke.
I danas se veruje da ako je na sutrašnji dan vedro i lepo vreme da će godina da bude plodna, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša veruje se da će leto da bude sušno.
Ikona Svetog Đorđa
Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, a kopljem probada aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu zbog koje su stradali brojni nevini ljudi. Sveti Đorđe ju je prema verovanju pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac “neznaboštvu”.
