Piše: Ljubomir Ranković
LUKAVA ZMIJA SEKULARIZMA
PRVI ČIN
Scena četvrta
(Godina 1936. Ohrid. Nikolajeva radna soba. Raspored isti. Samo ispred radnog stola, nekoliko koraka prema publici, malo ulevo, stoji jedan običan manji četvrtast drveni sto. Oko njega tri stolice. Vladika Nikolaj sedi za stolom okrenut publici i čita londonski časopis New Age (Nju Ejdž –Novo Doba). U pozadini oboja vrata zatvorena. Iza levih vrata čuje se glas Vladičinog đakona:)
ĐAKON GLIGOR: Molitvama svetih otaca naših, Gospode Isuse Hriste Bože naš, pomiluj nas.
VLADIKA NIKOLAJ: Amin. Hajde, oče đakone, ulazite.
(Otvaraju se vrata. Ulazi mlad đakon u mantiji, bez brade. Iza njega ulazi jedna dama četrdesetih godina, evropski obučena i doterana, otmena i markantna, i sa njom muškarac istih godina, gospodstvenog šarma i držanja. Nikolaj ustaje i polazi im u susret.)
VLADIKA NIKOLAJ: Dobro došli, Gospodine Vinaveru. Kakva radost i čast.
(Vladika se pozdravlja sa Vinaverom a on predstavlja svoju saputnicu:)
STANISLAV VINAVER: Dobar dan i pomaže Bog, Preosvećeni Vladiko. Ovo je moja engleska prijateljica Sesilija Isabel Ferfild, novinarka i spisateljica, u evropskoj javnosti i kulturi poznatija po svom pseudonimu – Rebeka Vest. Međutim, ovo ime nije pozajmila od moje biblijske pramajke, lepe Rebeke Isakove, već od ekscentrične heroine iz čuvene drame Henrika Ibzena.
VLADIKA NIKOLAJ: Drago mi je uvažena Gospođo, i sestro u Hristu, dobro došli u ovaj skromni dom. Gospodine Vinaveru, svejedno je, slavni Norvežanin, ime Rebeka je preuzeo iz Biblije. Gosti dragi, molim vas izvolite, izaberite gde želite da sednemo…
REBEKA VEST: Hvala Gospodine Vladiko. Vidim na Vašem stolu najpoznatije evropske časopise, Londona, Ženeve, Pariza, Halea… Smem li da pogledam? Već duže vreme sam u Vašoj zemlji i zaželela sam se evropske štampe i vesti iz književnog i kulturnog života…
VLADIKA NIKOLAJ: Izvolite sestro, kako da ne, slobodno pogledajte.
(Stoje oko Vladičinog radnog stola. Nikolaj prikuplja časopise po stolu i stavlja pred goste. Rebeka i Vinaver ih prelistavaju uz kratke opaske i čitanje nekih naslova, za sebe.)
VLADIKA NIKOLAJ: Oprostite, na ovom neredu na mom stolu. Nije baš po evropskom bontonu.
REBEKA VEST: Na Vašem stolu Vladiko, su najelitniji evropski listovi i časopisi. Svaka čast, čestitam. Sto je zaista evropski. Evropski bonton dopušta, čak preporučuje, izvesnu dozu organizovanog nereda… To stvara utisak radne atmosfere.
STANISLAV VINAVER: …Nereda koji preti da preraste u haotični rusvaj i konfuziju u kojoj se Evropa sve teže snalazi…
VLADIKA NIKOLAJ: Sve ređe odlazim na Zapad ali pomno pratim sve šta se zbiva u Evropi i svetu, i u kom pravcu se kreće naša savremena civilizacija. Po svemu onome što saznajem i što do mene dolazi, što čitam u štampi i što čujem od mojih evropskih prijatelja, nije preterano idilično i ružičasto.
REBEKA VEST: Nije, Vladiko, nije. Ali nije ni tako sivo kako izgleda našem prijatelju Stanislavu. Ja ga zovem Konstantin. Čovek ne bira ime, pa ono često nije oznaka. Volim pseudonime. U imenu Konstantin osećam zvuk Vizantije i srednjeg veka. Ceo ovaj kraj deluje kao antički muzej. Hrišćanska antika pleni na svakoj stopi. Ime osnivača Vizantije dođe kao neizbežna rima i refren ovog čarobnog ambijenta…
STANISLAV VINAVER: Ako nije ružičasto, ako nije sivo, onda je belo. Teško tebi Evropo, teško tebi gordosti bela! Teško tebi, bela demonijo! Ovu pretnju ste izgovorili Evropi, ljutito i preko ramena, kad ste joj okrenuli leđa.
VLADIKA NIKOLAJ: To je krik i bes, Gospodine Vinaveru, koji mi se oteo pri rastanku sa Evropom. To je vapaj Svečoveka nad sudbinom Evrope, pun gneva i gorčine, priznajem. Tad mi se učinilo da je prenagljen i preteran, poput tinejdžerskih spomenara. Osećao sam se nelagodno zbog toga. Sad više ne. Nažalost, Evropa je kontinent čije ime je neizvesnost… Počinjemo priču o Evropi koja svojim teretom pritiska ramena kao crna zemlja. Hajdemo da sednemo. Izvolite.
(Sedaju za manji četvrtasti sto. Nikolaj u sredinu okrenut publici, Vinaver sa njegove desne, Reveka sa leve strane. Đakon Gligor donosi kafe. Ćute nekoliko trenutaka.)
REBEKA VEST: Gospodine Vladiko, ja sam begunac od tiranije evropskog racionalizma. Evropa je pogubila čula za duhovne i kulturne vrednosti. Potonula u najgrublji materijalizam. Balkan za mene predstavlja otkrovenje i luku spasa. Kada čovek sluša glas ljudi sa ovih prostora ima utisak da živi u onom prvom, neiskvarenom jutarnjem biblijskom času. Evropa tone u noć.
STANISLAV VINAVER: Beogradskom čaršijom kruže priče o Vašem raskidu sa Evropom, Vladiko. O tome ne pitam. Vaše odelo i vaš kućni komfor, kazuju sve. Prošli smo nezapamćenu ratnu Golgotu da budemo slobodni i da ostanemo verni sebi. Mi smo sudbinski vezani za Evropu. Vi ste duhovnik. Šta se dogodilo sa hrišćanskim identitetom Evrope? Šta je sa hrišćanskim moralom u životu evropskih hrišćanskih naroda? Ja sam Mojsijeve vere, pomalo agnostik, ali sam, kao što Vam je poznato, srpski patriota i slavenofil. Pritiskaju me ova pitanja.
VLADIKA NIKOLAJ: Nas troje, razočarani Evropom, u ovoj ohridskoj zabiti ličimo na prevarene i ostavljene ljubavnike koji jadikuju nad izneverenim emocijama i ambicijama. Žao mi je Evrope. U njoj je sve manje dobrote među ljudima. Poremećen je mir i harmonija u ljudskim dušama. Zavladala je sumnja i nepoverenje. Evropski čovek, odbacivši hrišćanski moral, proglasio je ličnu čast najvećom vrlinom društvenog morala. Međutim, iza svega toga skriva se sebičnost, mržnja i prezir prema drugima. Evropljani su postali deca gneva i ljute kavgadžije. Od njih svi beže. Zato su postali usamljeni, a usamljenost otkriva nepodnošljivo nezadovoljstvo sopstvenim životom koje najčešće vodi samoubistvu.
STANISLAV VINAVER: Mi smo stasavali i vaspitavali se u jednoj drugačijoj Evropi. Družili se, bez zazora, sa njenim samim duhovnim i kulturnim vrhovima, njenim književnicima i stvaraocima bez zadocnjenja. Okusili svojevremeno evropske meleme i otrove. Održali smo sa uvaženom Evropom svoj korak do kraja… Moramo nastaviti put… Moramo pomoći Evropi… Ona je naša alma mater.
REBEKA VEST: Kojim putem nastaviti, Konstantine, i kako pomoći? Polazeći u ove južne krajeve Evrope, ponela sam saznanje i veru u srcu, da religiozna vizija sveta stoji u osnovi svake i svekolike kulture. Zato u svojim putnim zapisima pokrećem i postavljam pitanja krajnjeg smisla mnogih prividno običnih stvari koje znače život. Tražim korenje smisla u prapočetnim hrišćanskim genima evropske civilizacije. Hrišćanstvo u Evropi doživljava danas duboku krizu. Najtežu u istoriji… Oporavak hrišćanstva označiće početak oporavka Evrope…
VLADIKA NIKOLAJ: Svaka reč Vam je na mestu, Gospođo Rebeka. Prilično dobro poznajem mudrost i opreznost Engleza. U Rusiji sam upoznao dubine i širine slovenske hrišćanske duše. Ali Englezi i Rusi nisu tipični Evropljani. Oni su stranci u Evropi. Engleska, kao stooki Argus, samo sa deset očiju gleda na Evropu, a sa ostalih devedeset, na druge narode sveta. Rusija je kao Janus, jednim licem gleda u Evropu drugim u Aziju. Francuska predstavlja kulturni i duhovni identitet Evrope. Evropa je kći Francuske revolucije. Nemci su njen fizis, muskulatura, skelet…
STANISLAV VINAVER: Slažem se sa Vama, Vladiko. Ja sam francuski đak i o tome mislim isto kao i Vi. Francuskoj se, zbog toga, spočitava odgovornost za virus ateizma i raslabljenost evropskog hrišćanstva. Rekao bih, ipak, Preosvećeni Vladiko, da su evropske crkve najviše odgovorne za malaksalost i sustalost hrišćanstva. Slažete li se?
VLADIKA NIKOLAJ: Apsolutno. Hrišćansko sveštenstvo je najodgovornije za polom Hrišćanstva u Evropi. Nedolični život niže, naročito više crkvene jerarhije, koja se poistovetila sa vlastelom, raslabila je hrišćanstvo i oduzela mu snagu i imunitet. Najteži udarac primilo je od francuskih mislilaca XVIII veka koji su objavili rat religiji. Započeti rat produžio je XIX vek, a XX nastavio istim putem. Hrišćanstvo je svedeno na položaj prekobrojne kućne služavke, koja više ne brine o domaćinstvu, ali se još drži u kući iz sentimentalnih razloga i na račun svojih ranijih zasluga. Verujem u obnovu Evrope. Ipak, smrt Evrope ne bi značila smrt hrišćanstva. Proterani Hristos bi bio prihvaćen od drugih naroda. Hrišćanstvo bi nastavilo svoj život u Aziji i Africi.
REBEKA VEST: Svojim izgledom podsećate na biblijske proroke. Ima nečeg sugestivnog u Vama. Teško je nama iz sveta, naviknutim na blazirane poglede, izdržati Vaš ognjeni pogled. Bliži ste Bogu od nas. Kažite iskreno, ima li nade za Evropu i evropsko čovečanstvo?
STANISLAV VINAVER: Oprostite, da dopunim uvaženu damu, da se ne bi ponavljali. Ovo doba prepuno iskušenja u životu evropskih naroda, razumem kao ognjeno čistilište Evrope. Velika iskušenja rađaju i velike preporode. Verujete li, Vladiko, u duhovni i kulturni preporod Evrope? U početak velike obnove?
VLADIKA NIKOLAJ: Ako sudbina Evrope nije konačno zapečaćena na nebu, zbog njenih brojnih grehova i zločina, još uvek postoji zračak nade za njen spas u jedanaestom času. Taj zračak nade nagoveštava spontano rađanje velikih samoniklih narodnih religioznih pokreta širom Evrope. To se već zbiva i kod nas ovde u Jugoslaviji. Ja bih to nazvao duhovnim preporodom Evrope. Ali znajte i upamtite, od Pravoslavlja će doći spasenje Evropi i svetu.
REBEKA VEST: Ali kada? O tome je prorokovao Dostojevski. Kakav će biti znak da je došao čas spasenja?
VLADIKA NIKOLAJ: Kad vidite, da crkva u Rusiji izlazi kao pobednik u borbi sa bezverjem, budite sigurni da ste videli znak spasenja i duhovnog preporoda Evrope. Kad čujete da su crkve Istoka i Zapada prihvatile duh izmirenja i bratske ljubavi radi pomoći svetu koji je na umoru, igrajte i kličite od radosti, jer u Evropu umesto pravde i suda dolazi milost Božja.
STANISLAV VINAVER: Vaš optimizam i Vaša predviđanja spasenja Evrope i sveta, zasnovani su, kao što reče Gospođa Rebeka, na proročanskim vizijama i nadama Dostojevskog, Solovjeva i ostalih slavenofila. Svedoci smo, Vladiko, da bauk fašizma i komunizma kruži planetom. Predstoji apokaliptički sukob naroda koji će biti teži i krvaviji od svih do sada viđenih u istoriji.
VLADIKA NIKOLAJ: Neka ne da Bog, da se ostvare naše crne slutnje, Gospodine Vinaveru. Duh Ničeovog natčoveka ponovo oživljava germanskog džina. Gospodarstvo nad svetom, rezime je nemačke političke filosofije danas. Surovim paganskim metodima podražavati i obnoviti Rim. Sledi žestoki planetarni sukob dva principa: Vlade vojnika i vlade građana. Mi Sloveni, ovu titansku borbu smatramo kao konačan obračun Rimljana i hrišćana, gospodara i robova. Ko će pobediti? Nemački natčovek ili slovenski svečovek, Julije Apostata ili Isus Nazarećanin? Mi verujemo u pobedu svečovečanskog ideala.
REBEKA VEST: Pišete i govorite, Gospodine Episkope, da su uzroci današnjih iskušenja Evrope i sveta, filosofija Darvina, Ničea i Marksa, koje nazivate avetima evropske civilizacije. Oni su, kako tvrdite, tvorci tri lažne i zavodljive teorije: Naučne Darvin, etičke Niče i sociološke Marks. Smatrate li da su to poslednja tri đavolova iskušenja Evrope i čovečanstva?
VLADIKA NIKOLAJ: Molim se Bogu, da to budu poslednja iskušenja, kojima će čovečanstvo odoleti. Ako ne pobedi ta iskušenja… Onda…
(Vladika Nikolaj zastade, kao da ga izdade glas. Skupi crne veđe a na čelu iskoči žila kao zmija. Obori glavu i zakova pogled u jednu tačku na stolu:)
STANISLAV VINAVER: Onda? Šta će biti onda? Smak sveta, šta li?
REBEKA VEST: Delujete uplašeno Gospodine Vladiko? Čega ste se uplašili? Kakve Vam se crne vizije javljaju?
VLADIKA NIKOLAJ: Onda… Onda će, Gospodo, nastupiti dani velikog gneva Gospodnjeg. Dani straha, nemira i nespokojstva. Tri aveti porodiće tri čudovišta, tri bauka, koji će kružiti i harati planetom. Prvo čudovište je brutalni i bezočni kapitalizam koji, radi svog interesa, neće mariti za slabe i male narode i države. U svojoj pohlepi i sebičnosti neće znati da se obuzda. To će izroditi drugo čudovište – surovi terorizam koji će biti odmazda poniženih, teška i bezobzirna, od koje će drhtati Evropa i svet. Njegova žrtva će biti nedužan narod. I treće, najopasnije, čudovište biće ideologija sekularizma, perfidnija i podmuklija od svih bezbožničkih ideologija u istoriji, razornija od komunizma i fašizma. Njen simbol je lukava zmija koja je obmanula Evu, a cilj je odvojiti čoveka od Boga i sebe. Umesto religije, kulture i ostalih duhovnih sadržaja, čoveku će biti ponuđena laka i jeftina zabava, koja će ga zaglupiti i poniziti, i učiniti podesnim za manipulaciju. Čovečanstvo će biti pretvoreno u mlaku apokaliptičnu bljuvotinu. Nastupiće epoha biblijskog prizora, puste zemlje i tame nad bezdanom, bez Duha Gospodnjeg nad vodama.
STANISLAV VINAVER: Može li se sprečiti apokalipsa, Vladiko? Zna li bar hrišćanska crkva način, kako sprečiti izliv gneva Božjeg na narode Evrope i sveta?
VLADIKA NIKOLAJ: Zna, brate Stanislave. Taj način je pokajanje i molitva. Ako se čovečanstvo seti imena Gospodnjeg, setiće se i Gospod njega, i spašće ga. Bog čeka da Ga neko vikne i odazvaće se. Dokle ima vikanja na zemlji, imaće eha na nebu. On je Onaj koji je najbliži svima i svemu. Daje se onome ko Ga želi; povlači se od onoga, ko Ga ne poznaje. Bez Boga svet je puhor pepela. I bez Boga ljudi su nemoćniji od puhora.
(Vladika ove reči izgovara besedničkim tonom, veoma uzbuđen. Poćuta malo i iznenada ustade.)
VLADIKA NIKOLAJ: Idem da pozovem moga đakona da donese aperitiv. Imamo lepu grčku mastiku. Oprostite, odmah ću ja.
(Vladika hitro izlazi na desna vrata. Nekoliko trenutaka Vinaver i Rebeka sede ukočeno i zbunjeno. Stanislav se obraćam tihim glasom, skoro šapatom, Rebeki:)
STANISLAV VINAVER: Ovaj čovek ostavlja snažan utisak. Meni liči na fresku Svetog Jovana iz Gračanice. Divalj, moćan i neustrašiv.
REBEKA VEST: Stičem utisak da je on najizuzetnije ljudsko biće koje sam ikada srela. Ne samo zato što je mudar i dobar, nego zato što poseduje izuzetnu harizmatičnu moć koja ga čini uzvišenim. On bi mogao da govori bogovima i ljudima i zverovima.
(Vladika se vraća noseći starinski stakleni čokanj sa rakijom i tri čašice na poslužavniku. Sipa i stavlja pred svakoga čašicu. Vedar i raspoložen.)
VLADIKA NIKOLAJ: Potegosmo tešku temu, Gospodo, rekoh ja, tešku ko crna zemlja. Živeli, glavu gore! Božja milost je veća od svih ljudskih petljavina. Živ je Bog naš! Neće Bog ostaviti narod svoj. Ljubav je njegova izobilna! Živeće ovaj narod, živeće ovaj svet! Ljudi su Njegova deca, svet je Njegovo delo.
(Vladičin optimizam razvedri Rebeku i Vinavera. Ozariše im se lica i postadoše veseli.)
VLADIKA NIKOLAJ: Hodite da vam, sa moga balkona gore na spratu, pokažem panoramu Ohrida i manastir Svetog Nauma u daljini preko jezera. Napolju je sunčano, bistro i vedro nebo. I razgovor će biti vedriji i svetliji. Naš zajednički prijatelj Jovan Dučić to je volterovski iskazao: Kad je sunce, i na groblju je lepo.
(Odlaze.)
Ugledni srpski pisac, erudita, pesnik, esejista i prevodilac. Rođen u Šapcu 1. marta 1891. u uglednoj jevrejskoj porodici. Upokojio se u Niškoj Banji 1. avgusta 1955. Godine. Gimnaziju učio u Šapcu i Beogradu. Na Sorboni studirao matematiku i fiziku, i postao sledbenik filosofskih ideja Anrija Berksona. Učestvovao kao dobrovoljac u balkanskim i Prvom svetskom ratu, u slavnoj generaciji 1300 kaplara. Prešao Albaniju i bio urednik Srpskih novina na Krfu. Upućen u diplomatsku misiju 1916. godine, u Francusku, Veliku Britaniju i Petrograd. U međuratnom periodu bavio se novinarstvom i književnošću. Bio utemeljivač ekspresionističkog pokreta i zalagao se za raskid sa tradicionalnim umetničkim izrazom. Drugi svetski rat proveo u zarobljeništvu u logoru Osnabrik. Jedno od njegovih dela, Jezik naš nasušni, predstavlja krunu njegovih razmišljanja o srpskom jeziku. Posetio Vladiku Nikolaja u Ohridu, tridesetih godina.
Svetski poznata britansko-irska feministkinja, novinarka, spisateljica i putopisac. Njeno pravo ime je Sesilija Isabel Ferfild. Rođena u Londonu 21. decembra 1892., gde se i upokojila 1983. godine. Pseudonim Rebeka Vest, uzela po junakinji iz pozorišnog komada Henrika Ibzena. Karijeru počela kao novinarka u poznatim britanskim listovima i časopisima. Bila u desetogodišnjoj ljubavnoj vezi sa engleskim književnikom Herbertom Džordžom Velsom. Po opštem mišljenju, najznačajnije njeno životno delo je obimni putopis po Jugoslaviji, pod naslovom, Crno jagnje sivi soko. Pojava ove knjige bila je pozdravljena u svetu probranim i krupnim rečima i obasuta brojnim pohvalama. O njoj se pisalo kao o jednoj od velikih knjiga duhovne pobune protiv dvadesetog veka. U Evropi i svetu doživela je brojna izdanja. Prevedena je i na naš jezik. Sa Stanislavom Vinaverom, tridesetih godina, posetila Vladiku Nikolaja u Ohridu.
