Ravna planina banerRavna planina baner

Magazin

Danas je 25. maj, u SFRJ je slavljen kao Dan mladosti

25 Maj 2022
4 min.
Danas je 25. maj, u SFRJ je slavljen kao Dan mladosti

Iako 25. maj nije u stvarnosti bio rođendan Josipa Broza Tita, bio je to zapravo 7. maj, on je bio prihvaćen kao datum proslavljanja.

Hiljade mladih ljudi iz cele Jugoslavije učestvovalo je svake godine u nizu manifestacija vezanih za proslavu Dana mladosti.

Štafeta je polazila iz različitih delova zemlje, u skladu s tada standardnom primenom ključa, odnosno ravnopravne zastupljenosti, da bi potom bila nošena rukama mladih koji su je pronosili širom zemlje.

Obilazila je čitavu Jugoslaviju, a kulminacija je bila manifestacija, slet, na tadašnjem Stadionu JNA, gde je predavana Josipu Brozu Titu.

Svake godine su menjena polazna mesta, rute, i oni koji su štafetu predavali predsedniku.

Iako 25. maj nije u stvarnosti bio rođendan Josipa Broza Tita, bio je to zapravo 7. maj, on je bio prihvaćen kao datum proslavljanja.

Od Drugog svetskog rata 25. maj obeležavan je kao rođendan maršala Tita, da bi počev od 1957. godine, upravo na njegovu inicijativu, bio nazivan Danom mladosti. Štafete, ukrašene palice, tada nazivane “Titova štafeta”, koje su najčešće nosile i nekakvu poruku, a u svakom slučaju imale simbolički značaj, menjale su izgled i formu.

U socijalističkoj Jugoslaviji, štafeta se pojavila na inicijativu omladinske ogranizacije Kragujevca, počev od 1945. Tih godina, maršalu Titu je predavano više štafetnih palica, a ne samo jedna kao docnije.

Zanimljivo je da je prve godine svečana predaja štafeta obavljena u Zagrebu, podseća Tanjug. Potom se to događalo u Beogradu, i to pred zdanjem Belog dvora, zaključno s 1956. godinom. Od tada čitava manifestacija je nazivana Dan mladosti, a štafeta je dodeljivana na Stadionu JNA, građenom do 1951, iako je korišćen od kraja 1949. Na stadionu je pritom održavan veliki slet, s nizom prigodnih igara i gestova i manje-više jasnom simbolikom u duhu vrednosnog modela onog vremena.

Naglašavane su poruke vezane za izgradnju socijalizma, radničkog samoupravljanja, tekovine NOB-a, docnije i nesvrstavanja, i posebno je naglašavana parola o bratstvu i jedinstvu.

Manifestacije te vrste bile su uopšte karakteristične za onovremene socijalističke zemlje, u skladu s tada široko negovanim kultom ličnosti, uostalom uopšte prisutnim u autoritarnim društvima.

Dan mladosti na taj način proslavljan je od 1957. do 1979. godine, kada je štafeta poslednji put uručena Josipu Brozu Titu na Stadionu JNA. On je poslednjem donosiocu štafete uobičajeno poklanjao zlatan sat. Proslave Dana mladosti nastavljene su, u skladu s tadašnjom parolom – I posle Tita -Tito, sve do 1987. Dakle i pošto je Josip Broz Tito preminuo 4. maja 1980. Te godine štafeta je položena na njegov odar u holu Skupštine tadašnje SFRJ.

Od tada, štafetu je na Stadionu JNA primao prvi čovek Saveza socijalističke omladine Jugoslavije.

Poslednji slet o Danu mladosti održan je 25. maja 1987.

Januara naredne 1988, odlučeno je da se štafeta i prateće manifestacije obustave.

Te 1987, štafeta mladosti bila je propraćena ozbiljnim skandalom. Likovno rešenje plakata povodom Dana mladosti koje je te godine izradila umetnička grupa Novi kolektivizam, sastavni deo pokreta “Neue Slowenisće Kunst”, bio je očigledna prerada nacističkog propagandnog plakata.

Autor rada koji je prerađen bio je Rihard Klajn (1890 – 1967) poznati nemački umetnik, rukovodilac Minhenske škole primenjenih umetnosti, koji je kulminaciju uticaja doživeo u vreme nacizma, brojnim, slavljenim, propagandim radovima. Namera je nesumnjivo bilo ukazivanje na zajedničke crte ili sličnosti totalitarnih režima. Iako se u sećanju većine negdašnjih građana Jugoslavije, štafeta, kao i slet, vezuju za proslavu Dana mladosti, oni su zapravo u našoj istoriji bitno stariji.

U vreme Kraljevine Jugoslavije, i ranije, održavani su sokolski sletovi, takođe kao manifestacije mladosti, zdravlja, optimizma. Tada više kao sportsko-patriotski skupovi, u skladu s panslovenskim načelima sokolskog pokreta.

Uostalom i himna koja je korišćena u socijalističkoj Jugoslaviji “Hej Sloveni”, iako je sve vreme traženo drugo rešenje, zapravo je sokolska svečana pesma, poznata širom slovenskog sveta. Čak i sama štafeta korišćena je i ranije. Poznata je recimo sokolska štafeta nošena 1935. godine, od Sarajeva do Oplenca, na grobno mesto kralja Aleksandra Karađordevića, tvorca Jugoslavije.

Prethodnih godina, 25. maj, nekada Dan mladosti, po pravilu je bio povod za okupljanja poštovalaca dela Josipa Broza Tita, i uopšte onih koji se s nostalgijom sećaju negdašnje Jugoslavije.

Telegraf

Povezani članci

Danas je Sveta mučenica Akilina: Nakon pretrpljenih muka učinila je čudo

Srpska pravoslavna crkva danas slavi svetu mučenicu Akvilinu. Akvilina je još kao veoma mala bila potpuno upućena u hrišćanski život.  U desetoj godini je imala toliko blagodati Svetoga Duha, da je drugima propovedala Hrista. Tokom Dioklecijanovog gonjenja neko je odve Akvilinu carskom namesniku Volusijanu, zveropodobnom čoveku. Volusijan je prvo naredio da je šibaju i muče […]

Ljeto bez ove poslastice ne smije proći: Probajte domaći recept za SLADOLED OD ČOKOLADE

Treba nam poslastica za vrele dane, a šta je bolje od dobrog sladoleda od čokolade. Isprobajte ovu verziju. Sastojci: 200 ml slatke pavlake, 1 šolja mlijeka 1 kesica vanilin šećera prstohvat soli 4 kašike šećera 100 grama čokolade