Kada je bio mali, sa svojim drugovima igrao se tako što su pisali svoja imena na steni, a ispod zanimanje kojim bi se bavili u životu. Kada je stigao red na njega, on je jednom prilikom, pored svog imena, napisao patrijarh Evtihije.
U tridesetoj godini je postao iguman jednog manastira amasijskog. Kada je napunio 40 godina, mitropolit Amasijski ga je poslao na peti vaseljenski sabor, a on se tamo pokazao u najboljem svetlu, i car Justinijan je tražio savete od njega.
Svi su ga zavoleli zbog dobrote i dela koja je činio, pa su ga postavili za patrijarha.
Veruje se da ljudi koju su danas pred nekom važnom odlukom svakako treba da odu u crkvu i pomole se ovom svecu koji će im pomoći da donesu pravu odluku, uz molitvu:
“Istina stvari objavi te stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelja uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, a siromaštvom bogatstva: Oče Evtihije, moli Hrista Boga da spase duše naše.”
