Srpska pravoslavna crkva i vjernici danas proslavljaju svetog Aleksija, zvanog čovjek Božji.
NJegovi roditelji Jevtimijan i Aglaida su bili ugledni građani Rima u vrijeme kada je vladao car Honorije.
Iako je bio bogat i uživao u blagodatima života, Jevtimijan je jeo samo jednom dnevno, i po zalasku sunca. Imali su samo samo jednog sina, ovog Aleksija koji je kada je odrastao, morao da se oženi.
Pošto on to nije želeo, ubrzo je napustio ženu i očev dom. Otišao je lađom u Mesopotamiju, gde se samom caru Avgaru prikazao lik gospoda, koji je tu ovekovečen. Poklonivši se tom liku, obukao se u odelo prosjaka i 17 godina je živeo isposničkim životom, provedenim u molitvi.
Kada se pročulo za njega među ljudima, on se uplašio ljudske slave i krenuo je dalje odatle. Želeo je da otputuje u Laodikiju, ali njegova lađa je skrenula sa puta i on je završio opet u Rimu. Shvatio je to kao božji znak, tako da je otišao u kuću svog oca. Tamo ga nije prepoznao, pa mu je otac iz milosrđa dozvolio da živi u jednoj izbi u njihovom dvorištu. Tu je proveo još 17 godina.
Za to vreme doživeo je velike neprijatnosti i bio ponižavan i mučen od strane drugih sluga. Kada je osetio da mu se bliži kraj, napisao je jednu hartiju i stavio u ruku. Malo potom otkrilo se da je čovek Božji u kući Jevtimijanovoj. Car se sa papom i ostalom pratnjom uputio ka njihovoj kući.
Našli su ga gde leži u kući, a iz njegovog lica sijala je svetlost. Roditelji i žena koja ga je čekala 34 godine, kada su saznali da je to on, behu ophrvani neizmernom tugom.
Posle su se umirili kada su videli, kako ga je gospod proslavio, jer su se nad njegovim telom dešavala razna čudesa. Dodirom njegovog tela, isceljivali su se mnogi bolesnici, a iz njegove glave poteklo je sveto mirotočivo ulje-miro.
Molitva Svetom Aleksiju:
Uzvisio si se u vrlini i očistivši um, ka Željenom i Uzvišenom si dospeo. Bestrašćem si ukrasio svoj život i izuzetni post si primio sa čistom savešću. U molitvama si bio kao bestelesan, i zasijao si kao Sunce u svetu, preblaženi Aleksije
