Srpska pravoslavna crkva slavi ga 29. marta po crkvenom, a 11. aprila po gregorijanskom kalendaru.
O Markovom stradanju su pisali sv. Grigorije Bogoslov i blaženi Teodorit. Prema njihovim izveštajima, Marko je, u vreme cara Konstantina, razorio neki „neznabožački“ hram i mnoge sledbenike iz Aretusije preveo u hrišćanstvo.
Međutim, kada je car Julijan stupio na presto, odustao je od hrišćanske vere, kao i neki njegovi sledbenici. Oni su zahtevali da im Marko nadoknadi štetu koju je pričinio rušenjem hrama, ali je on to odbio. Iako je bio sasvim star čovek, bacili su ga na muke; šibali su ga i ponižavali, sekli uši i mazali ga medom kako bi ga insekti ujedali. U nameri da ipak pobede starca koji je, prema predanju, bez jauka podnosio sve muke, njegovi mučitelji su tražili simboličnu sumu koju je on mogao da priušti.
Borio se protiv prinošenja žrtava idolima
Ipak, Marko nije želeo ni na to da pristane. To je izazvalo njihovo divljenje, pa su toliko spustili sumu, da je šteta procenjena u bescenje. Međutim, i pored toga, Marko nije popustio i prema predanju, zadivljeni građani su ga pustili na slobodu, pa su se čak poveli za njegovim primerom i ponovo prihvatili hrišćanstvo.
