Naši stari su nas nekada opominjali da ne držimo hljeb naopačke.
“Ne valja” okretati hljeb naopako jer to donosi lošu sreću – neće biti dovoljno novca i hrane, pojaviće se bradavica na ruci kojom je okrenut, ako se hljeb ne vrati nazad čitav dan će da bude naopak.
Sigurni smo da ste do sada mnogo puta čuli ove rečenice. Zato su vas sigurno opominjali da odmah okrenete hljeb na pravu stranu.
Ovo sujeverje neki usko povezuju sa religijom, što predstavlja paradoks, jer hljeb oslikava tijelo Isusovo. Ali ovo nije sujeverje koje vlada samo na Balkanu.
Francuzi, koji su poznati po praznoverju, takođe vjeruju da hljeb okrenut naopako donosi lošu sreću.
Ovo vjerovanje potiče iz srednjeg vijeka. Tada su na trgovima, rano ujutru, izvršavana pogubljenja. Cilj je bio da što više ljudi vidi kako prolaze oni koji prekrše zakon. Dželatu je “radno vrijeme” bilo rano ujutru i, kako je bio mnogo zauzet, nije mogao da stigne da kupi svoju veknu bageta.
Pekar, ne želeći da se zamera krvniku, okretao je hljeb naopako i tako označavao da je rezervisan za dželata. Posle pogubljenja, krvnik bi ušao u pekaru i uzeo naopako okrenutu veknu hljeba. U stvari, krvnik je imao pravo da uđe u bilo koju radnju i uzme sve što je mogao da drži u jednoj ruci. I niko se nikada nije prepirao s njim.
Zato Francuzi vjeruju da hljeb okrenut naopako označava pozivanje krvnika u dom ili povezivanje sa zlom, pa i samim đavolom, prenosi “Objektiv”.
