Ako ima kakve slave i zasluga za čovečanstvo da se pripiše mome imenu, to i ta počast pripada srpskom narodu iz čije sam sredine i ponikao.
Nad Srbima je vladala tamna noć sa samo jednom zvezdom na nebeskom svodu – Crnom Gorom
„Teško da postoji narod sa tužnijom sudbinom od srpske. Sa visine svoga sjaja… srpski narod potonuo je u prezreno ropstvo, nakon fatalne bitke na Kosovu polju 1389. godine, protiv nadmoćnih azijskih hordi. Evropa nikada neće moći da se oduži Srbima koji su, žrtvujući sopstvenu slobodu, zaustavila taj varvarski priliv. Poljaci u Beču, pod Sobejskim završili su ono što su Srbi započeli, i slično su nagrađeni za svoju službu civilizaciji.
Na Kosovu polju pao je i Miloš Obilić, najplemenitiji od svih srpskih heroja, nakon što je ubio sultana Murata II posred njegove velike vojske. Da se ne zna da je ovo istorijska činjenica, moglo bi se pomisliti da se radi o mitu, stvorenom pod uticajem Grka i Rimljana. Jer u Milošu vidimo i Leonida i Mucija, i više od toga, vidimo mučenika, jer on ne umire lako smrću na bojnom polju kao Grk, već za svoje smelo delo plaća strahovitom mučeničkom smrću. Od te tragične bitke pa sve do nedavno, nad Srbima je vladala tamna noć sa samo jednom zvezdom na nebeskom svodu – Crnom Gorom. U toj tami nije bilo nade za nauku, trgovinu, umetnost ili industriju. Šta su mogli da rade, ovi hrabri ljudi, osim da nastave iscrpljujuću borbu protiv ugnjetača? I radili su to neprestano, iako su šanse bile dvadeset prema jedan. Ali ta borba je jedva zadovoljavala njihove divlje instikte. Ostalo im je da urade još samo jednu stvar, što su i uradili: plemenite podvige svojih predaka, hrabra dela onih koji su pali u borbi za slobodu, ovekovečili su u pesmi. Tako su okolnosti i urođeni kvaliteti učinili Srbe nacijom mislilaca i pesnika…“
Nikola Tesla „O Zmaju Jovanu Jovanoviću“
„Gospodo i braćo! Neobično sam ushićen oduševljenjem kojim me vi predusretate sa oduševljenjem svojim, kad se ja posle tolikog mog bavljenja na strani u dalekom svetu, daleko od svoje otadžbine, moje mile braće, nalazim ovoga momenta ovde, među vama… Radujem se što mogu ovom prilikom pred vama da izrazim svoje najmilije zadovoljstvo da sam bio i da vazda ostajem Srbin i ništa više. Dešava se da čovek udaljen od svoje otadžbine, zanet poslom kakvim se i ja zanimam, pokatkad smete s uma svoje ime, svoju narodnost i svoju otadžbinu. Ali toga kod mene nije bilo i, nadam se, da neće i ne može nikad biti… Ako ima kakve slave i zasluga za čovečanstvo da se pripiše mome imenu, to i ta počast pripada srpskom narodu iz čije sam sredine i ponikao…“
- juna 1892.
(časopis DELO str. 338-339, objavljeno u Politici, 7. decembar 1986)
„Ali slobodno i bez ikakvoga pretjerivanja mogu reći da nikad nisam bio zadovoljniji, niti sam ikada osjećao ovakovu slast uspjeha, kao što osjećam ovdje, u sredini vašoj i uz vaše priznanje, mila braćo moja.
U svim tim trenucima uspjeha i neuspjeha, vazda me je krepila nada da će moj rad biti od koristi za Srbstvo, za mili narod u kome sam rođen…
Ja osjećam mnogo više nego što mogu da kažem… Moj je život bio neprestano treperenje između agonije neuspjeha i blaženstva uspjeha… U meni ima nešto što može biti obmana, kao što češće biva kod mladih oduševljenih ljudi, ali ako budem srećan da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za cijelo čovječanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao bit će mi tada da je to djelo jednog Srbina. Živjelo Srbstvo!“
- jun 1892.
(Vladimir Njegovan, Nikola Tesla – heroj tehnike, Zagreb, 1976, str. 59)
„8 z. 40 Ulica,
Njujork,
- juna 1921.
G. Đuro M. Munjas
Poštanski fax 37
Filipsburg, Montana
Poštovani Gospodine,
Primio sam Vaše prijateljsko pismo od 31. maja želim da Vam zahvalim za interes koji pokazujete.
Vi naravno znate da sam ja Srbin, vrlo stare loze, jer je ime moje majke staro koliko bilo koje drugo ime našeg naroda. Urednik lista Kansas Farmer and Mail and Breeze ne shvata potpuno da je oblast, u kojoj sam se ja rodio, bila samo pod političkom vlašću Austrije, što nema nikakve veze sa narodnošću.
Želeći ponovo da Vas uverim da cenim Vaš prijateljski postupak u ovom pitanju, ostajem Vrlo iskreno Vaš
N. Tesla“
(American Srbobran, May 22, 1958, Pittsburgh, Pennsylvania; Prof. Sava N. Vujinović, Nikola Tesla i njegovo vreme, Toronto, 1993)
