Ravna planina banerRavna planina baner

Zanimljivosti

Ptica mu je sletila na rame, a onda je pao s konja: Smrt despota Stefana Lazarevića je najlepša legenda u našoj istoriji

03 Avgust 2021
4 min.
Ptica mu je sletila na rame, a onda je pao s konja: Smrt despota Stefana Lazarevića je najlepša legenda u našoj istoriji

Činjenicu da je morao da služi čoveku odgovornom za smrt oca, Stefan je teško podnosio, ali je odlučio da radi najbolje što može za Srbiju

Despot Stefan Lazarević vladao je Srbijom u jednom od najtežih perioda u njenoj istoriji, neposredno nakon Kosovske bitke, i važio najboljeg viteza i vojskovođu, a njegova književna dela ga čine jednim od najvećih srpskih književnika u srednjem veku.

Bio je sin legendarnog kneza Lazara koji je poginuo u Kosovskom boju. Sa titulama kneza i despota vladao je Srbijom neposredno nakon Kosovske bitke.

Srbija se nakon Kosovskog boja 1389. godine našla u veoma nezavidnom položaju – iako formalno nije izgubila, imala je ogromne materijalne i još važnije, ljudske žrtve, a poginuo je i dobar deo vladarske elite. Vladalo je bezvlašće i sveopšti strah od najezde Turaka, a preživela vlastela se povlačila na svoje teritorije bez želje da brine o stanovništvu.

Tako se i dogodilo da Stefan Lazarević, sin kneza Lazara, iako maloletan, dođe na vlast. Priznao je sultana kao vrhovnog vladara, postao vazal i nastojao da sačuva narod.

Mladi Stefan se obavezao na slanje pomoćnih odreda otomanskom sultanu i plaćanje danka, ali i na to da se sa mlađim bratom Vukom i viđenijom vlastelom, jednom godišnje pojavljuje na sultanovom dvoru i potvrđuje svoju pokornost Bajazitu. Pored ovih uobičajenih vazalnih obaveza, Bajazitu je za ženu data, najmlađa ćerka kneza Lazara i kneginje Milice, Olivera, koju je, njen brat i novi knez, Stefan, lično morao da odvede sultanu Bajazitu u Bursu.

Despot  Stefan Lazarević
foto: Profimedia

Činjenicu da je morao da služi čoveku odgovornom za smrt oca, Stefan je teško podnosio. Kao otomanski vazal, predvodio je srpske pomoćne odrede u bitkama na Rovinama, kod Nikopolja i Angore. Posle bitke kod Angore 1402. je od Vizantinaca u Carigradu dobio titulu despota.

Mali među velikima, krajem 1403. bio je prinuđen da postane vazal i mađarskom kralju Žigmundu. Ipak, u zamenu za to, Srbija je dobila svoj “beli grad” – Beograd je postao sastavni deo Srbije 1403. i Stefan Lazarević je u njega smestio svoju prestonicu.

Sve ove bitke očeličile su mladog Stefana. Pročuo se kao jedan od najveštijih vitezova srednjovekovne Evrope. Bio je član Viteškog reda Zmaja, poznat i priznat u čitavom svetu. Iz osnivačke povelje reda znamo da je upravo despot Stefan bio “prvi vitez”, a članovi ovog reda bile su vodeće ličnosti tadašnje Evrope.

Na unutrašnjem planu despot Stefan je slomio otpor vlastele, a periode mira je iskoristio za snaženje Srbije u političkom, ekonomskom, kulturnom i vojnom pogledu.

Bio je veliki pokrovitelj umetnosti i kulture pružajući podršku i utočište kako učenim ljudima iz Srbije, tako i izbeglicama iz okolnih zemalja koje su zauzele Osmanlije. Pored toga, on je i sam bio pisac, a njegovo najznačajnije delo je “Slovo ljubve” – Reč o ljubavi.

Divna legenda o smrti Despot Stefan Lazarević je iznenada preminuo u subotu, 19. jula 1427. u 50. godini života od posledica srčanog udara kako danas smatra najveći broj istoričara. On je na povratku iz Šumadije, gde je bio u svom letnjem dvoru, zastao nedaleko od današnjeg Kragujevca, da bi se odmorio i ručao, posle čega je otišao u lov.

Tokom njega, dok je bio na konju, despotu Stefanu je na rame sletela ptičica – slavuj ili vrabac, kaže priča. Izgledalo je, kaže legenda, kao da mu nešto šapuće, i despot ju je nežno uzeo u ruke i nešto joj govorio.

U jednom trenutku, ptičica je odletela, a već sledećeg trenutka Stefan Lazarević je pao sa konja. O ovoj lepoj legendi pisala je u svojoj knjizi “Beogradski spomenarnik – Ličnosti u beogradskim spomenicima“ književnica Neda Kovačević.

Posle pada despot Stefan je prenet u svoj šator u kome je i preminuo. Na mestu njegove smrti, njegov pratilac Đurađ Zubrović je podigao mermerni stub sa natpisom, koji se danas nalazi u porti seoske crkve u Markovačkim Crkvinama kod Mladenovca.

Povezani članci

Jedna od najljepših srpskih glumica je dijete sa Kozare – Diana Budisavljević spasila je pakla ustaškog logora!(FOTO/VIDEO)

Među onima koje je Diana Budisavljević spasla od smrti u ustaškom logoru bila je i mala Božidarka, koja je odrastala ne sećajući se ranog detinjstva i ne znajući ko je, piše Glossy. Glumica Božidarka Frajt igrala je u ostvarenjima “Užička republika”, “Živa istina”, “Visoki napon”, “Ritam zločina” i mnogim drugim, a prva je jugoslovenska glumica koja je se na filmu […]

Robert Makdauel: Ključna uloga Srba u Drugom svetskom ratu (1)

Mada se ova studija neposredno bavi jugoistočnim delom Evrope za vreme Drugog svetskog rata, treba istaći i širi strateški i istorijski značaj tog područja za celu Istočnu Evropu, kao i značaj Istočne Evrope za ceo evropski kontinent i, neizbežno, za celi svet. Iako se to u Americi vrlo malo uzima u obzir, istorija jasno pokazuje […]