Ravna planina banerRavna planina baner

Kultura

„Pucnji u Marseju“ – potpuno novo svjetlo na ubistvo kralja Aleksandra

29 Juli 2021
5 min.
„Pucnji u Marseju“ – potpuno novo svjetlo na ubistvo kralja Aleksandra

Da li je Drugi svetski rat počeo pucnjima u Marseju, da li su kralj Aleksandar i Luj Bartu prve žrtve najvećeg vojnog sukoba u istoriji sveta, šta je prećutano na suđenju počiniocima atentata – neka su od pitanja koje postavlja film „Pucnji u Marseju“, kaže za Sputnjik scenarista i reditelj Gordan Matić.

Njegov film koji će svetsku premijeru imati 5. avgusta, u okviru glavnog programa Filmskog festivala u Herceg Novom, baca novo svetlo na ubistvo kralja Aleksandra Karađorđevića.

Prva žrtva Drugog svetskog rata

Film „Pucnji u Marseju“ prati sudski proces teroristima koji su bili saučesnici Vlade Georgijeva Černozemskog, glavnog atentatora na kralja Aleksandra i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua. Glavni junaci su tužioci, advokati, sudije, optuženi i svedoci samog događaja u kome je atentator Černozemski, pripadnik VMRO, sa četiri metka na licu mesta likvidirao jugoslovenskog kralja.

Kroz rekonstrukciju i dramatizaciju pravog procesa, ali i kroz ono što je izostavljeno tokom suđenja ispričana je sudska drama najbliža istini o samom suđenju.

„Film se bavi procesom suđenja atentatoru na kralja Aleksandra i njegovim pomagačima, optuženima za događaj koji se odigrao 1936. godine. Scenario je nastao na osnovu pravih transkipta sa suđenja“, kaže reditelj Matić.

On dodaje da će, s obzirom da je javnosti malo poznato šta se dešavalo na suđenju, film otvoriti i neka nova pitanja za publiku.

„To je pre svega pitanje da li je Drugi svetski rat počeo pucnjima u Marseju, da li su Luj Bartu i kralj Aleksandar od Jugoslavije bile njegove prve žrtve“, precizira Matić.

Kad je napisan plan za raspad Jugoslavije

Suđenje atentatorima, prema njegovom mišljenju, namerno ili slučajno potisnuto je u drugi plan. Otuda smatra da je mnogo važnije ono što je na tom suđenju prećutano od onog što je tokom suđena izgovoreno.

„Što smo više ulazili u arhivsku građu sa ovog procesa, postalo je jasno da je ono što nam se dogodilo devedesetih godina bilo poznato još tada. Plamen građanskog rata koji smo nedavno proživeli tinjao je već tada kada su i optuženi, i francuska odbrana i njihovi zvaničnici izneli stavove po pitanju zajedničke države južnih Slovena. Ali nije imao ko da sluša“, otkriva reditelj.

„To je pre svega pitanje da li je Drugi svetski rat počeo pucnjima u Marseju, da li su Luj Bartu i kralj Aleksandar od Jugoslavije bile njegove prve žrtve“, precizira Matić.

Kome je smetala Jugoslavija

Reditelj podseća da su velika očekivanja bila da će tokom suđenja doći do otkrića ko zapravo stoji iza ubistva i da li su to trojica terorista Zvonimir Pospišil, Mijo Kralj i Ivan Rajić optuženi za saučesništvo. Ali, promene koje su se dešavale u Evropi između atentata i početka suđenja unele su ne samo nespokoj nego i mogućnost da ubice budu oslobođene, budući da je pozadina celog procesa tajnovita.

„Kralj Aleksandar Karađorđević bio je svedok ujedinjenja nekih zemalja poput Italije, Francuske. Duboko verujem da mu je ideja ujedinjenja slovenskih naroda po uzoru na velike zemlje bila na umu kada je nasledio oca, kralja Petra. Međutim, ujedinjenje Slovena nije odgovaralo mnogim narodima, našim susedima poput Bugarske, Mađarske, Austrije. I time se, između ostalog, bavi naš film“, navodi reditelj.

On kaže da pobeda kralja Aleksandra u Prvom svetskom ratu ima za posledicu to da Mađarska ostaje bez Vojvodine, Bugarska bez Makedonije, Austrija bez izlaska na more, zbog čega je srpski kralj imao mnogo političkih protivnika.

„Vlado Georgijev Černozemski, atentator na kralja Aleksandra, bio je profesionalni ubica. On jeste pripadao VMRO ali nije bio čovek ideologije. Iza njega je u tom trenutku već bilo nekoliko ubistva za koje je prvobitno osuđen na smrtnu kaznu a potom pomilovan u Sofiji. Bio je ubica profesionalac, ubijao je za novac. Šta je, međutim, pozadina ubistva srpskog kralja – to mi pokušavamo da otkrijemo u filmu“, ističe reditelj i podseća da je kralj Aleksandar smetao i mnogim Srbima zbog politike popuštanja Hrvatima.

„Svi su znali da će se atentat desiti. Čak je i sam kralj znao da su atentatori u Marseju, što je veoma čudno. Tim „saznanjima“ počinje naš film“, naglašava Matić.

Nakon atentata prevladale grupe sklone fašizmu i nacizmu

Ubistvo kralja je jedan od najvažnijih događaja u srpskoj istoriji, a oko atentata kružile su mnoge priče i legende. Ono što su fakti na kojima se, kako Matić kaže, zasniva scenario jeste da su ubice stigle iz Mađarske, da je od trojice atentatora kojima se sudilo jedan doživeo Drugi svetski rat, da je Vlado Georgijev došao iz Italije, iako ova zemlja nigde tokom suđenja nije pomenuta, da je Francuska tražila izručenje Anta Pavelića i Eugena Kvaternika kao podstrekače i organizatore ubistva ali da ih Italija nikada nije izručila…

„Velika je razlika između 1934. kada se ubistvo desilo i suđenja iz 1936. godine. Mesec dana pred atentat na Bijenalu u Veneciji prvi put su se upoznali Hitler i Musolini. Luj Bartu koji je bio faktor stabilnosti u Evropi, čovek čije su mišljenje i Hitler i Staljin slušali, biva zamenjen Pjerom Navalom koji je kasnije proglašen za izdajnika Francuske zbog saradnje sa Hitlerom. Istorija je pokazala da su nakon atentata grupe sklonije fašizmu i nacizmu prevladale“, tvrdi Matić koji je, kako kaže, sa velikom odgovornošću pristupio ovoj temi.

„Teme zasnovane na istinitim događajima imaju svoju armiju gledalaca, zbog toga osećam ogromnu ličnu odgovornost. Svestan sam da će biti ljudi koji se neće složiti sa mojim uglom gledanja, ali i oni moraju biti svesni da je ovo pre svega film.

“U filmu „Pucnji u Marseju“ koji je napisao i režirao Gordan Matić, dok je na scenariju radio i Vladimir Andrić, glavne uloge tumače Tihomir Stanić, Vladimir Aleksić, Svetozar Cvetković, Gordan Kičić, Strahinja Blažić i Đorđe Đoković.

Svetsku premijeru imaće 5. avgusta na filmskom festivalu u Herceg Novom, a pred domaćom publikom – na Filmskim susretima u Nišu. Planirano je da u srpske bioskope stigne u oktobru, na godišnjicu atentata.

Povezani članci

U Sokocu promovisan roman “Grumen podno Prokletija”

Sokocu je promovisan roman “Grumen podno Prokletija” autora Borislava Kosanovića iz Sombora, koji govori o zločinu koji su na Kosovu i Metohiji počinili Albanci 1985. godine nad Đorđem Martinovićem u okolini Gnjilana, jer nije htio da proda svoju zemlju. Kosanović je novinarima sinoć u Narodnoj biblioteci rekao da je knjiga pisana po motivima zločina počinjenog […]

“Zlatna sova” Branku Stankoviću, “Sovica” Sanji Klisarić

Književna nagrada Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Republike Srpske “Zlatna sova” dodijeljena je na Međunarodnom sajmu knjige u Banjaluci Branku Stankoviću za knjigu “Vreža”, a nagrada “Sovica” Sanji Klisarić za najbolju knjigu za djecu “Šušuova čudesna avantura”. Portparol Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Dejan Kerleta rekao je Srni da Stankovićeva knjiga “Vreža” tematizuje […]