Tehnologizacija nije najvažnija i sve na ovom svijetu, jer čovjek svoja mišljenja i ideje izražava i na drugi način, rekao je dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Vladan Bartula na međunarodnom naučnom skupu “Nauka i stvarnost” na Palama.
Bartula je istakao da je njegov cilj da se pokaže koliko je danas humanistika kao disciplina zapostavljena, odnosno koliko je važna za svako društvo.
“Želimo da ukažemo koliko je u jednom kapitalističko-materijalističkom svijetu potrebno da se čuje glas predstavnika društveno-humanističkih nauka”, rekao je Bartula novinarima.
Naučni skup organizovao je Filozofski fakultet povodom obilježavanja Dana fakulteta i krsne slave – Svetog Jovana Bogoslova.
Bartula je pojasnio da se ova naučna konferencija organizuje u okviru svih studijskih programa i naučnih disciplina koje se proučavaju, navodeći da je Filozofski fakultet složena institucija jer se na njemu izučavaju mnoge društveno-humanističke discipline, kao i da su u najvećem broju to filološke nauke.
Profesor emeritus i filozof Mišo Kulić rekao je da bez društveno-humanističkih nauka nema ideje slobode, nema kritike, te dodao da danas postoji jedna situacija u kojoj se manje-više svi ljudi nalaze, a to je da se uči da bi se zaposlilo, a ne pita se za smisao samog učenja i znanja.
Kulić je istakao da u današnje vrijeme kada je bitan samo profit, ljudi prisustvuju jednom vidljivom nestajanju humanističkog temelja, kako društveno-humanističkih nauka, tako i samog univerziteta.
“Kriza univerziteta nije izražena u krizi svih nauka, već u krizi humanističkog temelja koji je on danas, može se reći, ako ne skroz izgubio, onda je to jedna snažna tendencija koja nesumnjivo vodi ka tome”, istakao je Kulić.
Prema njegovim riječima, ovim skupovima želi se podstaći jedno ozbiljnije društveno promišljanje o ulozi Filozofskog fakulteta, društveno-humanističkih nauka, a to znači i same ideje i slobode u društvu.
Prorektor za nauku i naučno-istraživački rad na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu Jelena Krunić rekla je da je ovo 20. po redu naučna konferencija, koja je postala prepoznatljiva u regionu i svijetu.
“Ovo što danas imamo je rezultat predanog i aktivnog rada kolega sa Filozofskog fakulteta i oni na ovom putu nisu bili sami”, istakla je Krunićeva i dodala da je konferencija dio mreže partnerskih institucija koje je organizuju.
Ona je navela da na konferenciji učestvuje sa svojim radovima više od 160 učesnika iz osam zemalja, sa 17 različitih univerziteta – iz BiH, Srbije, Crne Gore, Kine, Rusije, a ovoliki broj pokazuje i značaj ovog naučnog skupa.
“Ovi autori nisu samo brojke. Oni su nosioci istraživanja i inovacija, oni su ti koji će da oblikuju budućnost nauke i naše zemlje”, poručila je Krunićeva.
U okviru konferencije bilo je govora i o različitim jubilejima u nauci i nastavi, različitim specifičnosti koje su vezane za istorijski kulturni identitet kojim se bave učesnici.
