Uvjeren sam da će Republika Srpska jednog dana biti nezavisna država i da će imati svoj federalni ili konfederalni status sa Srbijom i da je to doprinos stabilizaciji i miru na ovim prostorima.
Zašto mi Srbi ne bismo imali pravo na to? Svi su smeli da se odvoje od Srba i da razbiju Jugoslaviju, a Srbi nemaju pravo da se odvoje od muslimana u Bosni i Hercegovini i treba da trpe da ih tlače i pokušavaju da im unište identitet i RS? Ovo je kao nasilan brak. Uporno se priča o tim skladnim odnosima i stalno se poziva na neko pomirenje. Kako pomiriti narode koji nikad nisu bili na istoj strani istorije?
Ovu prognozu, u intervjuu, za “Novosti”, iznosi Milorad Dodik, srpski član
Predsedništva BiH, koji je baš uoči božićnih praznika došao pod udar sankcija SAD.
Kako će se završiti ovo novo natezanje konopca?
– Ja nisam taj koji popušta i ne zanima me šta će ti muslimanski prijatelji sa zapada reći jer se oni navijački prema njima odnose. Amerikanci podržavaju muslimane i žele ovde da satru Republiku Srpsku i to je istina.
Zbog čega su vam pojačali sankcije?
– Navalili su na priču o sankcijama i mom sklanjanju zbog dve stvari: da bi me sprečili da izađem na nove izbore i pobedim (što imam nameru), ali i da bi obeshrabrili svakog drugog ko bi pokušao nešto slično da učini. Ništa se nije desilo, a oni već uvode sankcije. To je strah, a ne racionalan politički pristup. Naravno, njihov strah će naneti meni lično mnogo problema, to je nesumnjivo, ali šta da radimo… Mogao sam da budem lekar u životu i da se sad bavim pandemijom, ali sam odlučio da budem političar.
Kako ćete se boriti sa sankcijama?
– Ja bih mogao da vodim komotniji život i da nešto učinim, pa da me slavodobitno dočekuju u Vašingtonu i na drugim mestima. To sam probao, pa sam video koje je to licemerje. Uveren sam da je sve što činim za trenutni i dugoročni interes naroda.
Priznajem da ljudi koji se bave nekim drugim poslovima u vizuri imaju uvek te svoje poslove, a ne neke dugoročne interese o kojima mi moramo da vodimo računa. Ja sam izabran da se borim upravo za tu poziciju Republike Srpske i srpskog naroda i procenjujem da su oni koji su hteli da devastiraju RS potpuno nervozni i spremni da učine to na brz i efikasan način, po sistemu da se “Amerika mora vratiti ovde da završi nedovršeni posao”. Ja to ne smem da dozvolim. Verujem da će to narod razumeti. Seje se strah putem medija od ovog ili onog. Jedino nisam spreman da to budu sankcije Republici Srpskoj, a što se mene tiče, apsolutno sam spreman na bilo kakvu žrtvu za RS, šta god to značilo. Uveren sam da ne smemo to da dozvolimo, jer ako nas sada skrše nikada više nećemo imati šansu da bilo šta uradimo. Veći mi je problem unutrašnja politička fukara, nego ti veliki “moćni” koji ovde dolaze. Sa njima možemo da iznesemo dijalog, pa i njihove sankcije, ali činjenica da je opozicija napustila projekat jačanja ustavne pozicije RS više pogađa taj proces nego najave Eskobara i slično. Nama je potrebno jedinstvo, ali ako toga i nema imamo većinsku moć u Srpskoj i to je veoma važno u demokratskom svetu.
Srpska slavi 30. rođendan. Kakva je budućnost čeka?
– Sve ove godine opstajemo našom borbom za slobodu, identitet, očuvanje svojih osnovnih vrednosti, zato što nismo poklekli pred silnim nasrtajima. Imali smo nekoliko gotovo bezizlaznih situacija. Neke od njih su bile u ratu, neke posle, ali smo ostali svoji na svome s namerom da ojačamo našu poziciju i to je proces koji je neminovno krenuo već poslednjih meseci. Republika Srpska je ponosna na ovaj narod i na ono što smo postigli, a mnogi nisu to želeli. Ponosni smo na činjenicu da smo pokazali da možemo da budemo samoodrživi i to je veoma važno u našem nastojanju da očuvamo našu autonomiju i pojačamo njene kapacitete. Nigde na svetu autonomija nije samu sebe uklonila, nego je jačala, a nama ovde je sve činjeno da naša autonomija bude smanjena. To rade i danas. Danas je BiH velika nevolja i pokazala se potpuno regresivnom, a RS se pokazuje kao veoma, veoma uspešna.
Koje su to greške koje nijedna generacija u Srpskoj ne bi smela da ponovi?
– Mislim da nije bilo strateških i suštinskih grešaka. Možda je neko iz lakovernosti učinio nešto pogrešno, ali mislim da treba da prekinemo debatu o tome. Važnije je da smo uspeli da koncipiramo politiku zaustavljanja devastacija RS i to smo uspešno primenjivali od 2006. godine. Završili smo tu fazu i naučili druge implementatore da to mogu. Sada smo u fazi jačanja RS i to ćemo raditi bez oklevanja i šta god ko o tome mislio. Jedina greška, po mom mišljenju, je bila što generacije koje su bile na čelu RS i Srbije nisu priznale nezavisnu Republiku Srpsku, razgraničenu sa drugima i sada bismo ovde imali sasvim miran region, stabilne i razvijene zajednice kojima je trajno trebalo zabraniti neprijateljstvo i demilitarizovati ovaj prostor.
Da li je ovo godina najvećih izazova: najavljeno je vraćanje nadležnosti, a slede i izbori?
– Želim da to bude normalna godina i biće. Izbori su uvek neko društveno vanredno stanje – političko stanje. Ali, videli smo kako to ide. Posle izbora ide se dalje. A tačno je da će godina biti izazovna. Mi u toj godini nemamo problema sa sobom. U političkim procesima važne su neke narodne izreke. Jedna kaže: “Da Bog da se sam sa sobom zabavio”.
To znači da si izludeo. Srpska se ne bavi sama sobom. Ona se bori za svoj status protiv Amerikanaca, Evropljana, muslimana koji ovde misle da bi nešto drugo trebalo biti i nekih koji nama žele loše.
Ali mi ne želimo drugima loše…
– To govori o samosvesti. Nije lako upustiti se u borbu sa tako moćnim i velikima i istrajati u toj borbi. Tu morate imati visok stepen samosvesti, a ne ludila. Ludilo ne pomaže. U tom pogledu godina će biti teška, ali u njoj ćemo zabeležiti još jedan uspeh.
Pošto je Srpska osporavana svih ovih 30 godina, mi smo rekli da je ovo naših prvih 30 godina. Verujem da će trajati 300 i više godina. Kao što borba srpskog naroda za slobodu ovde traje više od 200 do 300 godina. Samo za vreme Otomanske okupacije Srbi su digli 140 ustanaka, koji su krvavo ugušeni, jer nismo bili koordinisani. Za vreme Austrougarske, koja je takođe bila okupatorska, digli smo 14 ustanaka. Kada je došao Prvi svetski rat i kada je srpska vojska ušla u Banjaluku, onda su ona i okolni srezovi tražili da se ovaj kraj prisajedini Srbiji. Po principu Vojvodine. I ostali srezovi, čak i Bihać, u kojem je tada živela većina Srba, to je tražila pet dana kasnije. Sada u Bihaću živi 37 Srba. Nakon Aranđelovdana 1918. godine, 11 opština uz Drinu je tražilo prisajedinjenje sa Srbijom. Zatim Trebinje i sve okolne opštine. A onda je kraljevska porodica rekla da Srbi treba da se okrenu zemaljskoj vlasti u Sarajevu. I nakon 100 godina, kada manje-više uzmete konfiguraciju tih opština, to je Republika Srpska.
Mislite li da je kralj Aleksandar u tom smislu vodio pogrešnu politiku?
– Jeste, okrenuo se jugoslovenstvu, a ne srpstvu i to je to.
Gde bi Srpska danas bila da međunarodni predstavnici nisu mahali “bičem”?
– Tu se radi o jednoj ozbiljnoj i kontinuiranoj prevari kreatora Dejtonskog sporazuma, pre svega Amerikanaca kroz niz njihovih administracija, gde su bili dominantni ljudi iz rata koji su napravili karijere na satanizaciji Srba. Pre svega Klintonova administracija je imala prećutni, usmeni dogovor sa muslimanima da se potpiše Dejtonski sporazum, a da će oni učiniti sve da devastiraju RS. U čitavom regionu vlada uverenje da su se “neki veliki dogovorili šta ovde treba i koji su projekti najbolji i da se ne vredi protiv toga boriti”. To je iluzija. To ne postoji. Ovde su neki vedrili i oblačili, a kada odete u Stejt department niko i ne zna za njih. Kad takvi progovore da na ovom prostoru nešto treba učiniti, neki ljudi ovde misle da je to Sveto pismo i da to tako mora. Ne mora. To su zablude koje su nas mnogo koštale kao narod u prošlosti.
Naravno da veliki uvek ovde imaju neki interes. Čak i da je sve u redu, oni bar imaju interes da podjarmljuju male narode i da njima govore šta su reforme i šta oni treba da urade. Svet se promenio dramatično i nije isti kao nekada.
Ipak, uporno se plasira priča sa Zapada da ste vi glavni krivac za to što BiH ne napreduje?
– Ja ne verujem u BiH šta god oni pričali i stavljali mi sankcije. Ona je neodrživa i nema unutrašnje volje da postoji. Da li je moguće da su uvek u nekom periodu samo lokalni lideri problem, a zapravo su oni ti koji su donosili sve kapitalne odluke. Oni su problem! Da su muslimani ozbiljna nacija u konstitutivnom i suverenističkom smislu kao što se predstavljaju da oni žele BiH, onda bi oni trebalo da povedu pokret oslobođenja od stranaca.
Ali bez obzira na to koliko puta dokazali da Srpska poštuje Dejtonski sporazum, stranci targetiraju vas kao problem?
– Ovde već 20, 30 godina dolaze ljudi koji se edukuju na isti način. Svi ambasadori koju dođu na ovaj prostor prođu šestomesečne pripreme u svojim zemljama i to vrše na istim, bazičnim principima. Recimo, svaki britanski ambasador koji dođe u region, Srbiju ili Bosnu edukuje se na tome da treba svakom merom i svakim danom sprečavati jačanje srpskog nacionalnog bića i nacionalnih država srpskih jer “Srbi ne smeju da budu dominantni na Balkanu” pošto onda oni ne bi mogli da svoje podmukle politike ovde sprovode. To oni i danas rade. Mogu oni da skrše Dodika, to neće biti problem, ali neće moći da skrše Dodikovo vreme. Možda će oni naći neke poltrone ili kukavice kakvi su Šarović i Borenović, pa nešto promovisati, ali narod kada shvati o čemu se ovde radi… Nije narod ni politički glup, ni neobrazovan. Postoje pojedinci koji se boje za svoje komoditete.
Nije meni lako slušati sve najave, ali šta da radimo. Pesnici su govorili da su “groblja puna nezamenjivih ljudi”. Meni je važno da ja svoju deonicu istrčim i da u svom trku ne napravim nikakvu štetu svom narodu.
Srpski narod je pod konstantnim pritiskom spolja, ali Republika Srpska ima jaka leđa u Srbiji…
– Svi smo mi ovde zagledani u Srbiju i ponosni smo na saradnju, a pogotovo u poslednje vreme sa Vučićem. Mislim da je ovo najkonkretnija i najvidljivija podrška. Oni nama pomažu da izgradimo infrastrukturne objekte u mnogim opštinama. Tako smo mi bili spremni da priteknemo u pomoć i da pozajmimo struju Srbiji. Interakcija je jasna i ja sam zahvalan svima, a pogotovo Vučiću na razumevanju i podršci. Znam da je izložen mnogim problemima na međunarodnom planu. Stekao se utisak da je Dodik “veliki namćor” kome on može nešto definisati. Moram da kažem da Vučić meni nikad nije rekao da nešto moram uraditi i mislim da i on zna da je to nemoguće.
Često dežurni kritičari Vučića ističu da vi povlačite poteze koji idu na štetu Srbije…
– Šta mi radimo loše? Zar mi treba da se predamo ovde? Nedostojno je komentarisati one koji promovišu samo mržnju prema srpskom narodu i državi. Po mom mišljenju, oni su marginalni u srpskoj nacionalnoj i svakoj drugoj svesti i mislim da im se prekomerno daje pažnja. Imate ljude koji pojma nemaju o kakvim se odnosima ovde radi, a spremni su da komentarišu sve najcrnje protiv Srba. Nije problem da postoje mediji koji misle sasvim drugačije, već je problem što oni promovišu udar na RS, a izdaju se u Beogradu.
Veličina je Srbije i Beograda što takvi listovi postoje, ali tamo ćete naći šta govori Željko Komšić, a Banjaluke nema, ona je neka izgubljena ili remetilačka oblast, a u suštini u Sarajevu nema 152.000 Srba. To je ta “srpska priča” koja dolazi iz Beograda od nekih trećesrbijanaca koji misle da im jutarnje pijanstvo u kafićima pribavi dovoljno intelektualne svesti da mogu da brljave i da pričaju o svemu i svačemu, a pojma ni o čemu nemaju – univerzalne neznalice.
Da li je vaš odlazak u Predsedništvo BiH bio greška?
– Nije! Greška je bila odlazak Mladena Ivanića koji im je u svemu popuštao, pa je stvoren utisak da mogu sve da urade. To je bila greška. Podsećam da je mandat počeo tako što godinu dana nismo mogli formirati Savet ministara, pa su nam “pojeli” tu godinu. Pa su onda otvorili razne probleme. Kada pričamo sa strancima, zašto to dopuštaju, kažu to je politički odnos. A, kada mi kažemo da idemo na zakone po Ustavu, onda kažu, to ne može.
Dakle, ne kajete se?
– Ne radi se o tome da li se kajem. Ne volim ići tamo, jer ne vidim šanse da se tu nešto dogodi. Ne zbog mene. Ranije su u FBiH bili Živko Radišić i mnogi drugi, pa šta je bilo? Zašto ništa nisu dogovorili tada, ako je to baš tako jednostavno i zavisi od Dodika. Ali to je bila moja dužnost. Odlučio sam da se kandidujem, izabran sam i ima da uradim najbolji mogući posao. Nije moje da razmišljam da li mi je to ugodno ili ne. Nije zgodno doći na sastanak, na kome sedi 30 ljudi, i svi u vas gledaju kao namćora koji pravi probleme. To nije zgodno, ali sam na to navikao. To mi samo izgradi samopouzdanje.
Sedeti s Željkom Komšićem i Šefikom DŽaferovićem je daleko više od izgubljenog vremena… Jedino ja tu nešto mogu da odlučim. Oni, ako unapred nisu sve dogovorili, onda moraju da zovu Bakira Izetbegovića, da organizuju kolegijum SDA da bi nešto mogli da glasaju. Onda moraš da prekineš sednicu, pa oni zovu telefonom i tako dalje. Ja ne zovem nikoga.
Da li je realno da se održi sastanak svih regionalnih lidera, da se izgladi situacija u BiH?
– Teško. Nema šanse. Ovde je problem istorija. Sve što se pokušava, radi se zato što se mora. Ne možete naći nijedan racionalan pristup. Koji je racionalan? BiH je mogla da opstane u okviru Jugoslavije, kao republika ili entitet i da u tom pogledu funkcioniše.
Pošto su muslimani srušili Jugoslaviju, srušili su i mogućnost da BiH živi. Po kom principu smatraju da oni treba da izađu iz Jugoslavije, a da mi nemamo pravo da izađemo iz BiH? To je načelno pitanje.
PUTIN ZNA SVAKI DETALJ
A NEDAVNO ste se sastali sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Koliko se oslanjate na Moskvu u planiranju daljih političkih koraka?
– Velike sile samo periferno poznaju situaciju. Moram da priznam da sam kod Rusa primetio veliko poznavanje detalja, pa i kod samog Putina. On kaže: “Mi smo za poštovanje međunarodnog prava i Dejtonskog sporazuma. Znamo da je on oskrnavljen i podržaćemo svaku vašu borbu i politički proces u okviru tog sporazuma. Mi smo za teritorijalni integritet BiH.” I to je to. Oni neće ići dalje od toga. To nama i odgovara, jer želimo da se obračunamo sa dekadencijom i kršenjem Dejtonskog sporazuma. A koliko je to sve dekadentno jasno govori da meni koji godinama insistiram na Dejtonskom sporazumu, budu uvedene sankcije za antidejtonsko ponašanje. Pa to je… (smeh).
JOŠ NE PLANIRAM PENZIJU
IMATE li vremena za čitanje?
– Sada bi mi, u spavaćoj sobi, našli sedam knjiga koje uporedo čitam. Negde sam na početku, negde na kraju. Kada naveče dođem, uzmem da čitam i ako mi nije poznato ono što sam ranije pročitao, onda se vraćam iz početka. To je za moje godine dobro (smeh).
Kada planirate u političku penziju?
– Šta vas briga! (smeh).
Kako vam ne dosadi?
– Tako sam naučen. Zaista se borim za ideju koja se zove Srpska. Uveren sam da ukoliko nje nema, onda nema nas.
