Danas se navršava 280 godina od rođenja Dositeja Obradovića, srpskog prosvetitelja i reformatora
Iako se školovao za kaluđera, ubrzo je napustio taj poziv i upustio se u putovanja kroz Evropu, kako bi primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma, a zatim radio na prosvećivanju svog naroda.
Prevodio je raznadela i pisao svoja, od kojih je najpoznatije Život i priključenija.
Takođe,Dositej je bio prvi ministar prosvete u Sovjetu (Praviteljstvujušči sovjet serbski) i tvorac pesme Vostani Serbije. Za života učinio je mnogo za kulturu naroda, a i nakon njegove smrti pamte se mudre misli koje je izrekao.
Nauči od mudrijeg, to ti je velika korist. I nauči drugog, to ti je velika zadužbina.
Učen i razuman čovek svagda se uči, svagda zna da i dalje malo zna.
Nikad nikoga ne valja vređati. A najmanje one koji su nam dobro učinili i ljubav pokazali. Zao čovek traži povod da učini zlo, a kad ne može da nađe, on i tako čini što je naumio. Oni koji nemaju u glavi vrlo često misle da su mudriji nego drugi.
Od zlog i pakosnog, a pogotovo kad je od nas jači, najbolje je daleko stajati. Mudar čovek se stidi mešati u ono u čemu nije vešt, a ludom se čini da je sramota ako svuda svoj nos ne uvuče. Kad se otac i mati među sobom ne ljube i ne poštuju, od koga će deca njihova naučiti da ih ljube i poštuju? Ako želite da vam deca vaša dobra budu, podajte im već od prve mladosti primer vrline.
Razuman se hrani da živi, bezuman bi živeo samo da se hrani i goji.
Svako se lakomi na lepu ružu, a kad uvene i ne obazire se na nju.
Neučen ne može da trpi nauku, jer zna da će kad nauka dođe sva vlast koja je na sujeverju osnovana i utvrđena, propasti. Mrak beži strmoglavo pred suncem.
Pri piću, ko najmanje zna, najviše govori.
Ko uči pravilamudrosti samo zato da se nerazumnim smeje i ruga i da ih osuđuje, a ne da sam bolji bude, taj se lud rodio, ludo živi i ludo će umreti.
Celo društvo, i svako ponaosob, kad se ne upravlja po zdravom razumu i mudrim savetima, po nuždi se mora zlopatiti i propadati.
Ko Bogu nije zahvalan na daru postojanja, života i razumnosti, pokazuje da je svega toga nedostojan. Ko nikom nije zahvalan na slatkoj ljubavi i prijateljstvu, pokazuje da niti koga ljubi, niti ga ko ljubi, a čemu takav život? Hvala Bogu, takvih je čudovišta malo.
Kad bi ljudi uvek isti ostajali, nikada se nijedan narod ne bi poboljšao ni prosvetio.
Praveljubavi ne može biti bez poštovanja, a istinskog poštovanja nema bez vrlina. A vrlina iziskuje zdravi, prirodni razum, koji kad se sa naukom sjedini, sastavlja božanstveni venac koji krasi i uvenčava razumnu dušu.
Ko nema ni prijatelja ni neprijatelja, taj nema u sebi ničega valjanog.
Mi ljudi smo slični pticama koje se uvek u iste mreže hvataju, a opet neće da slušaju.
Samo je dobar čovek srećan.
Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili.
Greške bližnjih valja zaboravljati, jer smo svi greškama podložni, a dobro učinjeno nikada. Nemoj ništa počinjati ni preduzimati pre nego što dovoljno ne rasudiš i dobro ne saznaš kakva će posledica biti. Posledica ne samo ovog privremenog i kratkog života, već i večnosti. Ne reci ništa čega se možeš zastideti, ne učini ništa znog čega se možeš pokajati.
Razumni idu nabolje, a nerazumni ili ostaju kako su bili, ili, što je verovatnije, ako se ne poboljšaju, idu sve na gore.
Nije dosta imati lepe vrednosti i sposobnosti, valja znati dobro njima upravljati.
Ko nema šta da kaže, na sva zvona govori.
Karakter čoveka po besedi se poznajte.
